Хук Лима

Вријеме читања 3 минута

…Врлетне Проклетије, Лим спаја са далеким морима, а спаја и народе, оне изумрле са досељеницима, дједове са унуцима…

Лим је ријека која плијени у сваком погледу. Бистра, чиста и плаховита ријека која својом зеленом бојом никог не оставља равнодушним. Извире из Плавског језера и кроз кањоне, усјеке и долине тече ка својој сестри Дрини у коју се и улива и чија је највећа притока. Дугачка је 220 км. Од тога, на простору Црне Горе, тече у дужини од 83 км. У дужину тока Лима, треба укључити и притоку Плавског језера прелијепу Ључу, дугу 12,5 км. У свој водоток прима још неколико мањих ријека, рјечица и потока.Живописна ријека, о којој су исписани многи стихови, испјеване пјесме и која је била и остала инспирација и надахнуће умјетницима и људима од пера.

Распадом бивше СФРЈ, Лим је постао међународна ријека, која протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину.

Нажалост, овога пута ћемо се бавити оном другом, ружнијом страном и проблемима који су задесили ову лијепу ријеку.

,,Лим протиче, камен памти“. А памтимо и ми Лим из неких бољих и љепших времена, када је био нетакнут, чист, са својим коритом које се није мијењало, са лијепим обалама, плажама, са далеко већим богатством рибљег фонда, него што је то сада случај. Али, о њему се данас води веома мало рачуна. Онако јаког, неукротивог и понекад бијесног (не би ни носио мушко име да није такав), укротила је људска рука, жељна похлепе и новца. Када се почело са неконтролисаном експлоатацијом шљунка и пијеска из корита Лима, уз сагласност надлежних институција, давањем концесија и одобрења за тај уносни бизнис, Лим је почео лагано да умире. Кад су први багери ушли у његов водоток, ништа није више било исто. Ударили су тамо гдје нису смјели, у природу, у жилу куцавицу цијелог Полимља. Концесионари, закупци или како већ да их назовемо, а да не употријебимо неку грубљу ријеч, уништили су обале, а самим тим и имања поред Лима, преусмјерили ток, десетковали рибљи фонд и измијенили комплетан амбијент у и око Лима. Било је додуше  неких реаговања Управе за воде, Удружења за заштиту животне средине, појединаца, спортско-риболовних друштава, притужби из НВО сектора и сл. Надлежно Министарство пољопривреде и руралног развоја  је 2017.године увело чак и мораторијум на експлоатацију шљунка из ријека. Али, све је углавном остало мртво слово на папиру, обавијено велом тајне. У џепове појединаца су се сливале и сливају на стотине милиона еура, а све под изговором да концесионари само треба да уреде обалоутврде, ради заштите истих од ерозије. А они су ,,утврдили“, не обалу, него још више увећали свој новчани салдо на банковном рачуну и из дана у дан се енормно богате.

Није ово једини проблем који се дешава у вези Лима.

Већ дужи низ година, Лим и његове обале су постали одлагалиште отпада свих врста. Несавјесно и неодговорно понашање појединаца али и појединих фирми, довели су до тога, да се у задње вријеме дешавају еколошки инциденти, услед изливања отровних материја у корито ријека, не само Лима, а који су  имали за последицу дјелимично или тотално уништавање биљног и животињског свијета и масовног помора рибе. Одговорност, очигледно, не сноси нико.Тако је то код нас. Зато смо ту и гдје смо!

Но, вјерујемо и искрено се надамо, да ће се стање  промијенити у позитивном смјеру и у правом смислу те ријечи. Да ће Лим, бити опет онај стари, бистри, чисти, нетакнути драгуљ природе и да ће бити окупљалиште рекреативаца, купача, риболоваца и свих заљубљеника у природу.

Одвијаће се шлауфијаде, регате, скокови с моста, ловити поточна пастрмка и липљен и све госте ће, наравно, нови, окупани и достојанственији Лим, дочекати као прави домаћин.

Ал’ то не зависи од њега, већ искључиво од нас самих, који му једино можемо помоћи.

Па, вријеме је да се коначно окренемо природи, да постанемо као друштво савјесни, одговорни, да будемо визионари и да чувамо оно што нам је од Бога дато и да ни по коју цијену не покушавамо да је мијењамо.

Дајте да Лиму, и не само њему, сада узвратимо љубављу и хуманим односом који заслужује. Нек оживе лимске успомене! Тада ће нам свима бити боље.              

Саша Боричић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest