„Хвала бившој Влади“ – Стијовић: Држава не може да наплати девет милиона од „Вектре Јакић“

Вријеме читања 3 минута

Министар је истакао да је неопходна реформа у том сектору, па је министарство покренуло иницијативу за формирање предузећа „Црна Гора шуме“, која има за циљ стварање амбиjента коjи ће омогућити већу доступност шумским сортиментима у погледу могућности стицања прихода од дjелатности шумарства и дрвопрераде, доприниjети руралном развоjу ресурса у Црноj Гори

Министар пољопривреде, Александар Стијовић

Коришћење шумског земљишта и газдовање шумама у Црноj Гори на садашњи начин не доноси очекиване бенефите по грађане и привреду Црне Горе, а важећи концесиони модел ниjе заживио на начин како jе замишљен, па се са ове дистанце може казати да jе био неуспjешан и да jе показао многе мањкавости, поручио је јуче министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић, одговарајући на посланичко питање посланика Марка Милачића.

Министар је истакао да је неопходна реформа у том сектору, па је министарство покренуло иницијативу за формирање предузећа „Црна Гора шуме“, која има за циљ стварање амбиjента коjи ће омогућити већу доступност шумским сортиментима у погледу могућности стицања прихода од дjелатности шумарства и дрвопрераде, доприниjети руралном развоjу ресурса у Црноj Гори.

– Што се тиче поштовања концесионих уговора постоjе привредна друштва коjа су поштовала уговорене обавезе, али и они коjи концесиони уговор нису поштовали. Наjвећи дио одговорности за непоштовање концесионих уговора сносе привредна друштва коjа исте ниjесу поштовала, али се не може занемарити ни допринос државних органа коjи су у претходним годинама омогућавали коришћење природних ресурса онима коjи ниjесу испуњавали уговорне обавезе према држави. Карактеристичан примjер jе привредно друштво „Вектра Јакић“, које је кршило одредбе уговора и ниjе плаћало концесиону накнаду у дужим временским периодима од маjа 2009. па све до 2018. То jе довело до ситуациjе да „Вектра Jакић“ сада дугуjе близу девет милиона еура само по основу неизмирених концесионих накнада са припадаjућим каматама, а да jе таj дуг извjесно ненаплатив – упозорио је Стијовић.

Митровић јој је одговорио да имају проблем због недостатка кадра, па су поједине људе морали да доводе из иностранства. Казао је да је до сада урађена анализа постојећег стања организације, уређења и коришћења простора, као и да је припремљен концепт плана за који предстоји процес верификације и организовања претходног учешћа јавности.

Посланик Демократа Драган Краповић питао је министра да ли Влада има намјеру да коначно стави тачку на експлоатацију шљунка из корита Мораче, а ако има, када и на који начин планира да то спроведе у дјело. Стијовић је одговорио да осим на Морачи, проблем са експлоатацијом шљунка имамо и на осталим водотоцима коjи су угрожени првенствено од стране оних коjи су у претходном периоду имали закључене уговоре о концесиjи на Лиму, Тари, Ибру, Грнчару и Грачаници.

– Свјесни размјера девастације корита ријеке Мораче, ова ријека била нам је приоритет. Активном међуресорском сарадњом прикупљени су подаци о свим локацијама на којима је у претходном периоду по основу уговора о концесији и уговора у регулацији ријечних корита појединим привредним друштвима било омогућено да користе ријечне ресурсе уз накнаду држави. На основу добијених података закључили смо да су сви уговори били само „улазница“ у корита ријека ради нелегалне експлоатације шљунка и пијеска. Такође, прикупљене су све информације о фирмама које су биле у уговорном односу са државом. На тај начин се дошло до сазнања да поједине фирме врше експлоатацију иако никада нијесу имале закључен било какав уговор са државом, а није мали број и физичких лица који посједују механизацију, коју у исте сврхе користе. Била је уобичајена појава да бивши концесионари настављају да екплоатишу материјал иако за то више немају дозволу, правдајући количине које су предмет контрола раније закљученим уговорима – изјавио је Стијовић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest