У протеклих 30 година Црном Гором је протутњало – заиста превише – политичких странака, појединаца, формалних и неформалних удруга, живописних личнос, који су јавни етар контаминирали неподношљивом дозом антисрпског, антиправославог, антицрквеног, антицивилизацијског.
На одређени начин, личност у којој је сажета сва симболика таквог раскошног политичког несојлука јесте, заправо, Ранко Кривокапић. Вјерујемо да не постоји српски политички, вјерски и културни првак из Црне Горе и осталих српских земаља који није био предмет критика и поспрдавања од стране Ранка, његовог СДП-а и, од уназад пар година, његове политичке дјеце Рашка Коњевића и вазда прчевите Драгиње Вуксановић Станковић.
Када је формирана 43. Влада Црне Горе, увјерени смо да није постојао нити један Србин, осим можда Ненад Чанак, који се обрадовао титулисању Кривокапића за шефа дипломатије и унапређењу Коњевића у чин маршала. Ова именовања су, просто, експлодирала у лице српском народу, Српској православној цркви, сваком философском концепту правде и слободе од античких Грка до њемачких класика. Међутим, како је Црна Гора доказано бесудна и од логике одлучена земља, данас се догодио историјски заокрет.
Данас, 3. августа, Влада Ранка Кривокапића и Рашка Коњевића, Влада која је изгласана вољом ДПС-а, остаће упамћена по томе што је потписала Темељни уговор са СПЦ. Стога, хвала 43. Влади Црне Горе, хвала Ранку Кривокапићу и Рашку Коњевићу што су у ову Владу унијели „талик црногорски“ – појам који је лансирао у црногорску друштвену орбиту леђендарни Миливоје Катнић, а који нам је, заправо, тек сада, постао јасан. Црна Гора је дефинитивно одбрањена!
Рања је, заиста, историјска личност! И Рашко је!
Извор: Ин4с