И ЈАВНИМ ФИНАНСИЈАМА СЕ МОРА УПРАВЉАТИ СА ПАЖЊОМ ДОБРОГ ДОМАЋИНА

Моћ државе почива на два стуба: доброј војсци и добрим финансијама. Попусти ли један од њих, снага државе мора назадовати.

(Ибн Халдун, 1332-1406,арапски филозоф и историчар)

Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић је ,према наводима медија, изјавио да је, 8. јула 2021.године, смањена камата на кредит кинеској EXIM којим се финансира изградња прве дионице аутопута кроз Црну Гору, што ће буџету, на годишњем нивоу, донијети уштеду од 8 милиона евра. Камата је смањена са 2 одсто у US доларском износу на 0,88 одсто у еврима.

Фото: ДФ

Спајић је казао да је EXIM банка и даље  повјерилац, али да су у конкретној трансакцији учестовале и двије америчке и једна француска банка, те ће се „убрзо сазнати о којим се банкама ради“. Рата за кредит, која доспијева у јулу ове године ће  бити мања за 4 милиона долара.

Иначе, за изградњу приоритетне дионице аутопута Бар – Бољаре, Црна Гора се кредитно задужила код наведене кинеске банке за износ од 944 милиона долара, на период од 20 година и још за 90 милиона долара за приступне путеве.

Трансакција око смањења камате и промјена валуте у којој ће се она обрачунавати, јесте позитиван правни посао, јер се смањује укупни дуг и елиминише валутни ризик због евентуалног раста курса US долара према евру. Међутим, све се то могло постићи сагласношћу уговорних страна, односно усаглашеном промјеном текста уговора. Зашто су, онда, у трансакцији учествовала трећа лица, највјероватније, инвестиционе банке!?

Интересантно је и индикативно да је због ове трансакције амбасада САД у Црној Гори похвалила Владу, односно Министарство финансија и социјалног старања?! Логично је закључити да је амбасада процијенила како је конкретном  трансакцијом (трансакцијама) повећан амерички, а смањен кинески утицај у Црној Гори.

Грађани, као порески обвезници, имају право на потпуно и тачно обавјештавање од стране јавних власти како се троши њихов новац, што подразумијева детаљну јавну информацију и о конкретној трансакцији. Влада и Министарство финансија и социјалног старања су обавезни да транспарентно управљају јавним финансијама са пажњом доброг домаћина.

У члану 19 (Планирање фискалне политике) став 1 тачка 3 Закона у буџету и финансијској одговорности, прописано је:

„Фискална политика планира се и реализује у складу са следећим критеријумима:…3) политика задуживања треба да буде одговорна и са повећаном пажњом  по правилима струке у циљу обезбјеђења фискалне одрживости…“

На основу штурих информација  саопштених јавности може се закључити да се у конкретној трансакцији (трансакцијама) ради о тзв. своповима , односно своп уговору (уговорима), као изведеном финансијском инструменту (деривату), односно о ванберзанској размјени финансијских трансакција између Владе и EXIM банке, уз посредништво инвестиционих банака.

Своп уговори (свопови) су прописани и Законом о тржишту капитала, као и Законом о буџету за 2021.годину. Наиме, у члану 14 став 5 Закона о буџету за 2021.годину, нормирано је:

„Влада у 2021.години може закључити своп уговоре и уговоре о куповини (финансијских – М-Г.) деривата…ради заштите од ризика каматних и/или валутних промјена у вези са кредитним уговором са кинеском EXIM банком…за потребе изградње аутопута Бар – Бољаре, приоритетне дионице Смоковац – Увач – Матешево…“

Али, оно што је најважније, иако је Влада изабрана прије скоро осам мјесеци, још увијек није донесен темељни јавнофинасијски документ, а то је фискална стратегија. У члану 17 став 1 Закона о буџету и финансијској одговорности, прописано је да финансијску стратегију за период трајања мандата Владе доноси Скупштина, на предлог Владе и уз претходно прибављено мишљење Централне банке. На основу фискалне стратегије, Влада доноси годишње смјернице фискалне политике, на предлог Министарства финансија. Смјернице садрже циљеве економске и фискалне политике, основне макроекономске и фискалне показатеље и пројекције, лимит потрошње, нивое бруто зарада и других личних примања, као и издатке за Фонд ПИО и за социјална давања.

Зато је неопходно да се стратегија и смјернице усвоје у најкраћем могућем року, да би се одговорно и домаћински управљало новцем грађана. Јер,  без фискалне стратегије и смјерница фискалне политике не могу се прецизно и пажљиво  планирати јавнофинасијски приходи и расходи, нити пратити остваривање циљева фискалне политике.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest