Из опширне анализе „Отворени Балкан 2021: Један глас и шанса за све“ издвајамо најважније и најзанимљивије дјелове
Преносимо најновију анализу Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане „Отворени Балкан 2021: Један глас и шанса за свe“. Текст доносимо интегрално.
Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку и Балкану. ИФИМЕС је припремио анализу актуалне политичке ситуације на Западном Балкану поводом недавно одржаног самита у Тирани челника регионалне иницијативе „Отворени Балкан“. Из опширне анализе „Отворени Балкан 2021: Један глас и шанса за све“ издвајамо најважније и најзанимљивије дјелове.
Током словенског предсједавања Европској унији (ЕУ) почетком октобра 2021. године одржан је неуспјели Самит ЕУ и држава Западног Балкана на Брду код Крања, који спада у оквир стратешке сарадње ЕУ са Западним Балканом. Самит је потврдио ријечи предсједника Србије Александра Вучића (СНС), које је изрекао почетком пандемије Ковид-19 када је рекао, да је ЕУ „бајка на папиру“ и поручио да „не постоји велика међународна, нити европска солидарност“.
Незаинтересираност ЕУ за проширењем потакла је челнике земаља Западног Балкана да размишљају о будућности и потраже оптимална рјешења за комплексну ситуацију. Схвативши ситуацију у којој се налазе њихове земље у погледу проширења ЕУ на Западни Балкан тројица челника, предсједник Србије Александар Вучић, премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев (СДСМ) и премијер Албаније Еди Рама (ПС) одлучили су се, да у октобру 2019.године „преузму судбину у своје руке“ и покренули су изворну визионарску идеју успоставе „мини Шенгена“, који је крајем јула 2021.године прерастао у регионалну иницијативу „Отворени Балкан“ и који не представља замјену за чланство у ЕУ него пут ка убрзаном чланству и искориштавању постојећих недовољно неискориштених потенцијала, који ће омогућити економски просперитет.
Челници иницијативе за регионалну сарадњу „Отворени Балкан“ састали су се 21. децембра 2021, у Тирани/Елбасану, гдје су потписали неколико споразума, који ће олакшати промет људи, робе, капитала и услуга између три земље и олакшати пословање привредницима. Потписали су Споразум о радним дозволама, који омогућава радницима из Албаније, Сјеверне Македоније и Србије да лакше добију неопходне радне документе. Споразум о интегрираним системима електронских услуга треба да омогући грађанима три земље да подносе пријаве у другим земљама на било ком мјесту. Потписана су и четири споразума из области ветеринарства и фитосанитарне инспекције, који ће олакшати промет живих животиња те производа биљног и животињског поријекла.
Добросусједски и билатерални односи кључни за економски просперитет
Економски просперитет је незамислив без изграђених добросусједских односа и регионалне сарадње. Већина робне размјене одвија се у региону што је снажан подстицај унапређењу билатералних и регионалних односа. Нема лидерства и просперитета у несигурном и неповјерљивом сусједству. С обзиром да је регион у недавној прошлости био суочен са трагичним оружаним сукобима важно је, да државе осигурају адекватно суочавање са прошлошћу и да елиминирају реторику мржње која ствара напетости и одвраћа регионалну сарадњу. Због тога је важно зауставити злоупотребу универзалне надлежности у погледу прогона ратних злочинаца и омогућити да се судска процесуирања приоритетно реализирају у државама гдје је злочин почињен и/или уз договор држава, без тајних или једностраних потјерница и хапшења. Једнострано уступање предмета за ратне злочине од стране Србије правосуђу Босне и Херцеговине нова је пракса и позитивно доприноси суочавању са истином и изградњи међусобног повјерења.
Аналитичари сматрају, да је „Отворени Балкан“ балканска регионална иницијатива за 21.стољеће, јер ће елиминирати граничне контроле и остале баријера за лакше кретање (људи, робе, капитала и услуга) у региону, омогућити грађанима да путују само уз личну карту, као и да се запосле било гдје уколико имају потврду о својим квалификацијама, признавање диплома, као и бољу сарадњу у борби против организираног криминала и помоћ у случају природних непогода. Суочавање са пандемијом Ковид-19 је показало шта значи међусобна сарадња као и актуална енергетска криза и међусобна солидарност. Размјена искуства и помоћ у процесу придруживања ЕУ између земаља региона је драгоцјена.
Иницијатива „Отворени Балкан“ – један глас и шанса за све
Земље Западног Балкана морају успоставити снажну политичку, економску, научну, културну, спортску и сваки други облик сарадње и да заједнички наступају према ЕУ као група земаља са јасно дефинираним захтјевима и интересима. Када се ради о проширењу ЕУ потребно је прецизирати када ће заиста доћи до проширења, јер ЕУ не може до унедоглед одлагати проширење. При томе је важно нагласити да регионална сарадња не значи, да су земље региона одустале од свога европског пута и чланства у ЕУ.
Предсједник Србије Александар Вучић позвао је све чланове тзв. Балканске шесторке (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово, Сјеверна Македонија, Албанија, Србија), да приступе „Отвореном Балкану“, уз све разлике које постоје по питању признања независности Косова.
У дјеловању иницијативе „Отворени Балкан“ као искуство може послужити сарадња у оквиру тзв. Вишеградске групе држава (Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка), које врло често заједнички наступају у оквиру ЕУ са јасно израженим захтјевима и ставовима. Чак штавише, Вишеградска група (В4) је формирана због тога, да би те земље лакше и брже постале чланице ЕУ и НАТО, што су и оствариле. Због тога је важно, да земље региона заједнички наступају према ЕУ и/или другим вањскополитичким иницијативама са једним гласом, јер појединачно дјеловање је недовољно и не гарантира успјех.
Косово најизолиранији простор у Европи
Проблеми са регионалном сарадњом и даље су присутни на Западном Балкану. Успостављање „Отвореног Балкана“ одбио је премијер Косова Албин Курти (ЛВВ) објашњењем, да Косово има јасно зацртан пут, а то је чланство у ЕУ и НАТО. Чак су косовски званичници укључујући и премијера Косова Куртија изјављивали, да се ради о покушају успостављања четврте Југославије и „велике Србије“. Сличне разлоге за одбијање имао је и црногорски предсједник Мило Ђукановић (ДПС) и један дио челника у Босни и Херцеговини. Изненађује чињеница да сличну позицију заузима и актуална црногорска влада, која још увијек није направила јасан отклон од политике и ставова Мила Ђукановића. Један дио политичких челника у региону сматра, да се чак ради о стварању „велике Албаније“.
Актуелни предсједник Албаније Илир Мета (ЛСИ) је изјавио да, „Велика Србија није успјела, а велика Албанија није могућа“.
Пласирање информација о тзв. великодржавним пројектима, без обзира да ли они великосрпски, великоалбански, великобугарски, великомађарски или великохрватски одвраћа регион од нужне сарадње на свим подручјима и стварању пријеко потребног духа сарадње и заједништва.
Аналитичари сматрају, да је Косово најизолиранији простор Европи, који нема успостављен безвезни режим са државама чланицама ЕУ, чак нема успостављен безвизни режим ни са Босном и Херцеговином што наноси енормну штету Косово и њеним грађанима. Челници Косова морају бити свјесни чињенице, да се у региону мора успостављати сарадња и градити заједништво, јер су на свјетској сцени такмаци региони, а не државе. Управо је ЕУ регионална интеграција, а „Отворени Балкан“ је економски кластер у настајању. Више није питање, да ли ће се преостале земље придружити „Отвореном Балкану“ него када, јер ће свако кашњење огромно коштати њихове привреде и привреднике, који као порески обвезници највише уплаћују у буџете својих држава. Неприхватљиво је, да Косово проглашава двомјесечно ванредно стање због недостатка електричне енергије умјесто да се у оквиру „Отвореног Балкана“ солидарно обрати за помоћ.
Нема просперитета без зближавања и заједништва
Незамислив је икакав економски просперитет, уколико добросусједски односи нису изграђени и његовани. Тога су потпуно свјесни челници Србије, Сјеверне Македоније и Албаније у покушају свог хисторијског зближавања, сарадње и заједништва кроз регионалну иницијативу „Отворени Балкан“. Перспектива региона Западног Балкана је у међусобном разумијевању, повезивању и сарадњи, а да би се то остварило потребно је осигурати трајан мир и стабилност. Када свих шест земаља Западног Балкана заједнички наступе са једним гласом према ЕУ, то ће представљати нови квалитет и снагу. Неискориштене су бројне међусобне могућности синергије и сарадње. Економија обима је важан момент за регионалну сарадњу. „Отворени Балкан“ је економски кластер у настајању и представљат ће конкурентску предност земаља и региона. „Отворени Балкан“ је мировни пројекат и представља избор између прошлости и/или будућности. Предсједник Србије Александар Вучић је на самиту у Тирани рекао: „Мање размишљати о прошлости, више о будућности“. У то је потребно увјерити Косово, Босну и Херцеговину и Црну Гору.
Љубљана/Брисел/Вашингтон/Тирана, 30. децембар 2021