“Има ли човек суочен с очитим знаковима неминовне апокалиптичне тишине икакве наде у опстанак?
Можда одговор на то питање можемо наћи у легенди о истрајном осушеном дрвету лишеном воде живота на којој сам базирао свој филм Жртвоприношење…
Монах, корак по корак, ведро по ведро, доносио је узбрдо воду исушеном дрвету, верујући у неопходност свога чина, не посумњајући ни на трен у чудесну снагу своје вере у Бога.
Он је живео да доживи чудо: једнога је јутра дрво процвало животом, гране му је прекрило младо лишће. И то чудо није ништа друго него – Истина!”
Андреј Тарковски