ИМАМ САН…

Изговорио их је 28. августа 1963. године Мартин Лутер Кинг млађи, који ће постати тек један од двојице Американаца чији се рођендан слави као национални празник.

Фото: Biography.com

Лутерове речи одзвањају и данас у ери покрета „Црни животи су важни“ и у јеку антирасистичких протеста широм Сједињених Америчких Држава, и подсећају на дугу историју борбе за једнакост и грађанска права Афроамериканаца.

„Ја имам сан да ће моје четворо деце једнога дана живети у земљи у којој нико о њима неће доносити суд на основу боје коже, него на основу њихових особина. Данас имам сан…“, изговорио је Лутер пред око 250.000 људи на скупу „Марш на Вашингтон за послове и слободу“ 28.августа 1963. године.

Река људи се сливала ка вашингтонском парку Нешнал Мол, на још један у низу, испоставиће се, најмасовнији протест те 1963. године.

Поред истакнутих вођа покрета за грађанска права из такозване „Велике шесторке“, на протесту су говорили и други активисти, верски лидери и синдикалисти.

Последњи је микрофону приступио 34-годишњи доктор Мартин Лутер Кинг млађи.

На степеништу испред Линколновог меморијала, одржао је седамнаестоминутни говор – „Ја имам сан“

Извор: ББЦ

One thought on “ИМАМ САН…

  1. Bio sam pet godina u Americi, sasvim dovoljno da na licu mjesta shvatim sve – većina Amerikanaca afričkog porijekla, naravno ne računajući one uspješne u sportu, muzici, umjetnosti i nauci i životu uopšte, su u kriminalu, neradu, sa očajnom rep muzikom, postoje mjesta kroz koje ne smiju ljudi drugačiji od njih da prođu i mrze ih iz čista mira. Prema tome, borba nije bila protiv boje kože, nego protiv nasilja i ostalog, a to su ovi vješto zamijenili teze kao da su se obučavali u Kumrovcu. Svi prećutkuju ili ne znaju da je Martin Luter bio sektaš, baptista, svještenik te sekte, a baptisti je bilo i našim prostorima i sarađivali su sa našim neprijateljima. Toliko. To su bili namjerno izazvani nemiri da se zaljulja Amerika koja je tada još bila demokratska, a onda je preuzimaju tajne organizacije čije je sumanute poteze ( bombardovanje) osjetila i Srbija i Crna Gora ( 1944, 45, 1999).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest