IN MEMORIAM: Проф. др Миомир Дашић, редовни професор Филозофског факултета и академик ЦАНУ

Проф. др Маријан Премовић

Са тугом обавјештавамо да је 28.10.2020. године, у Подгорици, преминуо проф. др Миомир Дашић, дугогодишњи професор и један од утемељивача Студијског програма за историју.
Миомир Дашић рођен је у јесен 1930. године, у селу Ровца код Берана. Основну школу је завршио у мјесту рођења, а Вишу реалну гимназију у Беранама (1949). По завршетку гимназије уписује историјске студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је у фебруару 1954. године. Прво запошљење добио је као професор у Вишој реалној гимназији у Иванграду (Беранама). Током академске 1960/61. године уписује постдипломске студије на Филозофском факултету у Београду. Магистарске студије окончао је успјешно у јесен 1962. године одбраном магистарске тезе: Племе Васојевићи: од насељавања у лимску долину до 1875. године. У октобру 1962. постављен је за директора Гимназије у Иванграду и на тој дужности остао је пуну деценију. Октобра 1972. године премјештен у Титоград, гдје је радио као руководилац сектора за културну, просвјетну и научну сарадњу у Републичком заводу за међународну научну и културну сарадњу. У јесен 1972. године Педагошка академија у Никшићу изабрала га је за професора за предмете: Историја народа Југославије новога вијека и Методика наставе историје. Ове предмете је предавао хонорарно до 1978. године, када је са Наставничким факултетом, у који је Педагошка академија у међувремену прерасла, засновао и стални радни однос. Докторску дисертацију одбранио је 1980. године на Филозофском факултету у Београду.
Када је 1981. године отпочео четворогодишњи студиј историје на Филозофском факултету у Никшићу изабран је за ванредног професора. Он је био аутор првог програма за све предмете историје. За редовног професора изабран је 1985, у том звању је пензионисан 2001. године. Као универзитетски професор држао је предавања, по позиву, у готово свим већим универзитетским центрима у СФРЈ, а у иностранству на историјским факултетима и катедрама универзитета у Москви, Кијеву, Утрехту, Кракову и др. Боравио је на стручним и научним усавршавањима у СССР, Француској, Пољској, Холандији, Чехословачкој, Украјини. Са научним саопштењима наступао је на међународним научним скуповима у Москви, Бечу, Анкари, Барију, Београду, Љубљани, Марибору, Загребу, Софији, Прагу, Скопљу и др.
Обављао је дужност предсједника Друштва историчара Црне Горе (1974‒1979) и предсједника Савеза историчара Југославије (1985‒1989; 1994‒1999), члана научних и наставно-научних вијећа факултета и института, члана савјета републичких и савезних институција у области науке и културе; био је посланик у Скупштини Републике Црне Горе (1963‒1969), члан Републичке конференције ССРН Југославије (1967‒1973) и Савезне конференције СРН (1985‒1991), члан Југословенског форума за људска права, члан Савезне комисије за истину и помирење. Био је члан редакција или уредник више часописа (Токови, Историјски записи, Овдје, Југословенски историјски часопис, Буллетин сциентифиqуе, Настава историје), уредник посебних едиција, зборника радова и других публикација.
Предмет његовог научног интересовања крећао се од завичајне, националне, до балканске и опште историје, као и методологије историјске науке. Под његовим менторством израђено је више магистарских радова и докторских дисертација.
Научна афирмација у нашим и међународним размјерама утицала је да 1991. буде изабран за ванредног, а 1997. године за редовног члана Црногорске академије наука и умјетности. У тој нашој највишој научној установи биран је за секретара Одјељења друштвених наука, а од 1997. до 2001. године био је потпредсједник ЦАНУ. Међународна афирмација препоручила га је да буде изабран за иностраног члана Руске академије природних и друштвених наука (у Москви) 1998. године.
Виђења његове улоге и значаја у нашој историографији дата су на Округлим столовима: Дјело академика Миомира Дашића у огледалу стручне и научне критике (Бијело Поље, 2010), Књига Поука и Порука. Расправа на Округлом столу одржаном 18. јула 2014. године у Беранама о књизи академика Миомира Дашића: Спорења у историографији – о врлинама и Манама „учитељице живота“ (Беране, 2014). Поводом осамдесет пет година живота, шездесет једне године педагошког рада и шест деценија његовог плодног научног рада, Студијски програм за историју Филозофског факултета у Никшићу 2015. године организовао му је Округли сто. Зборник радова са овог скупа објављен је под називом Професору Миомиру Дашићу у почаст (Никшић, 2017).
Биобиблиографија академика Дашића је импозантна. Она броји 928 јединица. Имао је велику ерудицију и научну интуицију, његова дјела имају чврсту аргументацију и изузетно познавање историјске научне методологије. Његова смрт је велики губитак за црногорску историјску науку.
Академик Миомир Дашић је својим дјелима на трајном и високом мјесту у црногорској историографској науци.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest