Политизација у Министарству одбране утицала је на доношење одлука, па су рефлексије тога видљиве у свим областима рада, а посебно када је у питању нефункционалност институције у цјелини, што се одразило на професионалност и стручност, оцијенила је у првом интервјуу за Побједу министарка одбране Оливера Ињац. Због тога ће, каже Ињац, у циљу јачања професионализма и способности, наставити са промјенама јер, како наводи, кадровске промјене су дио сваког реформског процеса.
Завидна биографија у области безбједности и одбране препоручила Вас је за мјесто министра једног од најважнијих ресора у Влади. Са чим сте се сусрели када сте преузели ову функцију?
ИЊАЦ: Захваљујем се. Управо су стручни разлози имали највећи утицај на моју одлуку да прихватим дужност министра одбране Црне Горе. Комплексан је тренутак због укупне ситуације условљене здравственом кризом усљед ковид-19 пандемије и њеним економским и другим посљедицама. Развој система одбране имао је прогресиван карактер, почев од 2007. године. Међутим, реформа одбрамбеног система је континуиран процес, који је захтјевнији за НАТО чланице, зато је процес наставка реформи главни приоритет нашег рада. Процес стандардизације и демократизације одбрамбеног система као кључни приоритети реформе сектора одбране, примарно кроз примјену политика квалитета, интегритета и деполитизацију, морали су бити ефикаснији након чланства у НАТО (јун 2017) него што је показало затечено стање.
Анализом стања уочено је више изазова у области финансија, организације, интегритета, људских ресурса и слично. Кључни проблеми с којима смо се суочили су: није обезбијеђена финансијска стабилност буџета јер су нерационално трошена буџетска средства; кадровска политика није усклађивана са реалним потребама, па је затечена прекобројност и стотине ангажованих по уговору о ђелу, за чијим ангажовањем није било реалне потребе; недостатак одговорности и радне дисциплине запослених, веома низак степен примјењивања безбједносне културе и поштовања етичких кодекса; нефункционална организациона структура; неадекватно управљање финансијским и материјалним средствима (нпр. велики одлив финансијских средстава за исплате варијабила, прековременог рада и осталим поводима); нефункционални приступ коришћењу службених возила; непланска улагања у материјална средства.
Ту су и наслијеђени проблеми у области стамбене политике, социјалних питања запослених и судских поступака запослених против институције (више од милион еура издвојено за трошкове по основу судских спорова покренутих против министарства), без јасних показатеља о институционалној и професионалној одговорности које су проузроковале такве проблеме и њихово дугогодишње нагомилавање итд.
Поред свега, политизација је утицала на доношење одлука, па су рефлексије тога видљиве у свим областима рада, а посебно када је у питању нефункционалност институције у цјелини, што се одразило на професионалност и стручност, гђе су кључни проблеми управљања људским ресурсима везани за запошљавање, унапређивање, каријерни сyстем…
Како се та политизација о којој причате, конкретно одразила на рад Министарства и Војску Црне Горе?
ИЊАЦ: На примјер, такве политике су највећи утицај имале на одлив професионалних војних лица, те на интерно незадовољство и систем вриједности унутар институције, али и на степен јавног повјерења. Без јасне визије о цивилно-војним односима, неосновано је очекивати повјерење грађана у одлуке Министарства, што се показало и кроз неколико претходних ситуација. Очекује се да ће експерска позиција министра и руководног састава створити услове за брже и ефикасније унапређивање система, јер доношење одлука убудуће неће бити условљено политичком вољом.
Сада се очекује да унаприједимо и преобликујемо нефункционалне ђелове институције и система, као и интерне политике и процедуре, као и да имплементирамо иновације и нове пројекте, а за то су неопходни вријеме, мотивација, енергија и стручност.
Осим тога, фокусирани смо на модернизацију и идентификовање потреба за опремањем јединица, те на област достизања циљева способности, посебно имајући у виду да приоритете морамо ускладити са реалном ситуацијом, условљеном економском кризом и свакако унапријед планираним пројектима опремања, за које је неопходно обезбиједити исплату од преко 90 милиона еура у наредне три године.
Са предсједником Владе сте недавно боравили у Бриселу и разговарали са челницима Алијансе. Какав је Ваш лични став о чланству Црне Горе у НАТО? Видите ли то као добро рјешење за Црну Гору и као гарант стабилности на Балкану, како се често може чути?
ИЊАЦ: Чланство Црне Горе у НАТО савезу, допринијело је бољој позицији државе у систему међународне безбједности, утиче на унапређење капацитета и способности црногорске војске, као и на потенцијале за изградњу интегрисаног приступа развоја система националне безбједности Црне Горе, као услова за изграђивање отпорности, спремности за управљање кризама, способности за заштиту критичне инфраструктуре и друго. То су приоритетне области којима треба да се посветимо у наредном периоду, са циљем развоја капацитета у систему националне безбједности Црне Горе, а које су дио стратешких НАТО политика.
Много више је могло и требало бити урађено у овим областима у протекле три и по године које су већ требале бити усклађене са НАТО политикама, ако узмемо за примјер да је тек дјелимично изграђен нормативни оквир (усвојен је Закон о одређивању и заштити критичне инфраструктуре у децембру 2019. године, а није усвојен закон о кризном управљању планиран за 2019. годину).
Такође, чланство у НАТО не подразумијева стабилност само по себи, већ изискује јачање демократских капацитета држава чланица, владавину права, развој националног система безбједности и елиминисање безбједоносних ризика који угрожавају унутрашњу стабилност, као што су организовани криминал или други потенцијални узроци демократске нестабилности држава. Због тога Црна Гора мора наставити са јачањем владавине права, у циљу елиминисања унутрашњих изазова и убрзања преговора са Европском унијом, а посебно кроз имплементацију циљева из преговарачких поглавља 23 и 24.
Предсједник Скупштине Алекса Бечић и предсједник Владе Здравко Кривокапић потписали су недавно Одлуку о разрјешењу дужности начелника Генералштаба Војске Црне Горе Драгутина Дакића. Миљан Перовић поднио је оставку. Да ли се смјене могу тумачити као реформа и могу очекивати још неке промјене кадрова у Вашем ресору?
ИЊАЦ: Наставак реформи сектора одбране дио је процеса демократске консолидације. А кадровске промјене су дио сваког реформског процеса, те ни Министарство одбране и Војска Црне Горе нијесу имуни на те демократске процесе. Колеге које сте поменули су свакако препознале тренутак када су потребне промјене, нова енергија, нова снага. Генерал-мајор Дакић је дуго био на различитим дужностима у Војсци и одлази у заслужену пензију. Господин Перовић је поднио оставку због личних разлога.
Рјешење за позицију директора Обавјештајно-безбједносног директората је у процедури, а очекујем да ће нови директор својом визијом унаприједити професионалност и методологију рада. У циљу јачања професионализма и способности, са промјенама нећемо престати, на свим нивоима. Визија је да имамо одбрамбени систем која почива на знању, способностима и стваралачкој енергији. Пут до тог циља је да се подстакну најбољи капацитети и да се унапређују вриједности, које ће допринијети јачању осјећаја припадности Министарству и Војсци Црне Горе.
Вјерујте да у нашим редовима имамо квалитетних кадрова, који желе да дају допринос изградњи респектабилног система, а до сада им систем није пружио шансу. Они чекају своју шансу и сви ће је добити, а не сумњам да ће дати афирмативан допринос унапређењу одбрамбеног система и државе. Такође, интенција Владе је транспарентност процеса ангажовања експертског руководног кадра, посредством јавних конкурса, уз прецизно поштовање критеријума.
Недавно сте казали да ће, када је у питању ресор одбране, пажња бити посвећена процесу деполитизације и професионализације ВЦГ. Значи ли то да сматрате да сада Војска није професионална и деполитизована?
ИЊАЦ: Политизација Војске и Министарства је била присутна, а јавност је упозната о томе кроз више конкретних примјера. Јасно је да политизација може утицати на урушавање професионализма, па је због тога неопходно елиминисати из система одбране. Политизација је утицала на доношење одлука, па су рефлексије тога видљиве у свим областима рада, а посебно када је у питању нефункционалност институције у цјелини, гђе се издвајају кључни проблеми управљања људским ресурсима везани за запошљавање, унапређивање, каријерни систем итд. На примјер, такве политике су највећи утицај имале на одлив професионалних војних лица, те на интерно незадовољство и систем вриједности унутар институције, али и на степен јавног повјерења.
За предсједника Одбора за безбједност изабран је Милан Кнежевић, првостепено осуђени у случају покушаја тероризма. Кнежевић је и члан Вијећа за националну безбједност. Да лије било примједби од савезника на овакво рјешење?
ИЊАЦ: Нијесам имала разговоре о тој теми, тако да немам информације какав је став савезника.
Колико би оваква именовања могла да утичу на сарадњу са НАТО, имајући у виду њихову отворену препоруку да Црна Гора мора поштовати стандарде о поступању према повјерљивим подацима?
ИЊАЦ: Уколико мислите на тајне податке, то је прописано Законом о заштити тајних података, који то детаљно уредује, па самим тим и приступ тајним подацима. С обзиром да се Влада залаже за стриктну владавину права, то се недвосмислено односи и на испуњавање процедуралних стандарда за поступање са НАТО подацима, за који у Црној Гори функционише квалитетан нормативни и организацијски оквир, а поштовање тих процедура елиминише могућности за компромитацију података.
План претходне Владе био је да се до 2024. године испуни захтјев Алијансе у виду издвајања за одбрану од два одсто БДП-а. Имајући у виду корона кризу у земљи и свијету, нова задуживања Владе, да ли овакав план остаје на снази?
ИЊАЦ: На самиту у Велсу све чланице НАТО су се обавезале да ће до 2024. године достићи издвајање од 2 одсто БДП за одбрану. Црна Гора је била на добром путу, и ове године је пројектовано издвајање од 1,81%. Очекује нас доста изазова у области обезбјеђивања финансијске одрживости, али ћемо настојати да проценат издвајања за одбрану буде на пројектованом нивоу и током наредних година. У сваком случају, вјерујем да ћемо издвајање на које смо се обавезали достићи у предвиђеном року.
Да ли ћете мијењати Дугорочни план развоја одбране за период 2018-2028. и приоритете развоја Војске који су дати у том плану?
ИЊАЦ: Дугорочни план развоја одбране, као основни стратешки документ којим се планира и пројектује развој Војске и одбране Црне Горе, утврђује дугорочне циљеве и приоритете развоја, дефинише будуће способности Војске, садржај и динамику њиховог развоја, финансирање и друга питања од значаја за функционисање и развој система одбране. Као и друга стратешка документа, ДПРО је потребно периодично ревидирати и усклађивати са промјенама, те приоритетима опремања, структуре, трансформације улоге и задатака оружаних снага и друго. Обзиром да актуелни документ реално сагледава актуелне потребе, приоритете, задатке и улогу Војске Црне Горе, тренутно не постоји потреба за измјенама. Али, свакако да ће у догледно вријеме бити потребно извршити ревизију овог, али и других стратегијских докумената.
Када је у питању модернизација Војске, какви су планови Министарства?
ИЊАЦ: У протеклом периоду предузете су одређене активности на опремању Војске. У том смислу, извршена је набавка хеликоптера Белл 412, лаких оклопних возила Осхкосх и њихове надградње, набавка малих хеликоптера Белл 505, набавка униформе, а очекује се наставак опремања, прије свега декларисаних снага. Достизање циљева способности, као обавезе преузете у оквиру концепта колективне одбране, остаје главни приоритет за наредни период. Обзиром на потребу за рационализацијом и уштедама, које се морају спроводити на свим нивоима и у свим областима, пажљиво ћемо размотрити приоритете за наставак модернизације и опремање. У сваком случају, оно Што нас извјесно чека, поред плаћања обавеза за горе наведене пројекте, јесте и пројекат инсталације 3Д радара. Очекује нас реализација инфраструктурних радова на терену, након чега слиједи допремање и постављање радара.
Црна Гора повукла је своје војнике из мисије у Авганистану, а такође планиран је одлазак наших војника у НАТО мисију у Ираку. Имате ли информацију када би та одлука могла бити реализована и да ли постоји могућност проширења постојећих контингената у мисијима на Косову, у Летонији?
ИЊАЦ: Као што сте рекли, Црна Гора је у септембру 2020. године окончала свој ангажман у мисији „Одлучна подршка”. Вишегодишње учешће у мисијама у Авганистану, најприје ИСАФ, а затим и „Одлучна подршка”, било је од изузетног значаја за развој способности и спремности Војске Црне Горе, али и за јачање интероперабилности црногорске војске са припадницима оружаних снага савезничких и партнерских земаља. Управо у том циљу, Министарство анализира и разматра евентуалне моделе ангажовања јединица у постојећим мисијама и операцијама, о чему одлука још увијек није донешена.
Имајући у виду посвећеност Црне Горе регионалној сарадњи, као и нашу спремност да у оквиру НАТО-а допринесемо бољем разумијевању и стабилности региона, донијета је одлука о учешћу у НАТО мисији на Косову КФОР, којој Црна Гора пружа допринос од 2018. године. Први штабни официр упућен је у мисију КФОР 18. октобра 2018. године. Тренутно су на Косову ангажовани један штабни официр и једно цивилно лице, ангажовано као савјетник за људске ресурсе.
Што се тиче НАТО мисије у Ираку, она је званично започета 31. октобра 2018. године са циљем даљег развоја ирачких безбједносних институција и структура. Скупштина Црне Горе је 17. децембра 2019. године усвојила предлог одлуке за упућивање припадника Војске Црне Горе у НАТО мисију НМИ у Ираку. Одлуком је предвиђено ангажовање до два припадника Војске Црне Горе. Активности на упућивању једног припадника ВЦГ су у току, његово упућивање се може очекивати наредних мјесеци када се за то створе услови. Када је у питању евентуално ангажовање другог припадника ВЦГ, тренутно се у оквиру А5 иницијативе (америчко-јадранске повеље) разматра модалитет заједничког ангажмана.
У случају постизања таквог договора ВЦГ би опредијелила једног припадника. Свјесни значаја кредибилне колективне одбране, ангажовани смо и на активности Ојачаног присуства Алијансе на истоку еФП (Енханцед Форњард Пресенце), у борбеној групи у Летонији под канадском командом. Прва ротација у еФП борбену групу у базу Адаџи у Летонији упућена је у децембру 2018. године. Ангажовање припадника Војске Црне Горе у еФП-у врши се кроз редовне шестомјесечне ротације, па је у децембру 2020. године упућена пета ротација у оквиру које је ангажовано једно инжењеријско одјељење (10 припадника). Припреме за шесту ротацију, која је планирана за јун 2021. године, су у току.
Извор: Побједа