Данас смо у изолацији попили једну „онлајн“ кафицу са Славишом Чуровићем. Глумац пореклом из Црне Горе, који за себе не воли да каже да је популаран, али популарност његова се не може оспорити хтео то он или не.
Драги Славиша, ових дана практично да нема серије или филма у којем не глумите, да ли мислите да сте дуго чекали својих пет минута?
Чекао сам колико сам морао, просто је тако било записано… Може бити да сам и сам крив јер сам прилично својеглав, а на крају тек сам са 30 отишао у Београд да се окушам са најбољима на Балкану… А само главни град Србије је град за умјетника, остало је провинцијално батргање… Али знам ја стрпљиво да чекам, иако не дјелујем тако… И ето радим посао од кога могу да храним породицу, а понекоме драгом и да помогнем… Волио бих да могу и више, али биће.
· Коју историјску личност бисте волели да глумите и зашто?
Ух…појма немам…Никога, чини ми се… Аписа сам играо, то је можда нешто сто сам и прижељкивао, остварило се. Ма не бирам ја улоге, оне саме мене нађу.
· Да ли Вам је жао што неку улогу нисте одиграли баш Ви и коју?
Жао ми је сто нисам одиграо Брика у Мачки на усијаном лименом крову. Ковалског сам играо од Вилијамса исто, и то осредње, а Брика бих играо како треба. И Хенрија V, али мислим да сам закаснио… Иду средње године доста брзо…. Суштински, не жалим за било чим, нисам вам ја глумац који јури каријеру и који јури улоге. Прилично је мени свеједно, да се не лажемо… Радим ово јер кажу да знам, а да сам заљубљен у ово што радим, нисам. Више волим баштованство и бокс.
· Да ли Вам је сада драго што нисте постали боксер?
Био бих очајан у томе…Није за мене ништа гдје мора да се контролише страст и страх. А бокс је наука, и вјерујте свако ко је био велики боксер је и човјек страховите самоконтроле. Ја то нисам.
· Рекли сте једном да је бокс као живот, да ли је било неког пада након којег сте тешко устали?
Било је али ван ринга… Био сам несташан, падао сам али сам увијек узвратио јаче од онога кад сам пао… Било је ту свашта, у тој првој младости, и нокаута и обрнуто. То кад говоримо о физичким стварима. Али кад говоримо о емотивним, било је емотивних нокаута, од којих се теже опоравиш, а да узвратиш нећеш јер си човјек, а нокаут као нокаут, брзо прође, вјерујте ми. Не боли по глави ништа, по срцу више пече. С тим, да кад смо код издаје, увијек су пропадали ти који су ме издали. Има ту неке правде. Божанске. И онда заборавиш и буде ти жао тих људи, издајника. Срећом, било их је пар.
· Скандали и жута штампа нису део Ваше каријере, да ли сте Ви доказ да се и без тога може бити популаран?
Нисам ја популаран. Ја се само бавим послом који је јаван… а мене то не интересује… Чим завршим снимање, ја сам мали дјечак из Горње Горице који воли ћерку и баштованство и својих пет пријатеља… Нема ту ништа занимљиво за њих.
· Од 2003. сте у црногорској „пензији“, да ли се ту нешто променило или сте и даље „пензионер“ ?
Ништа ме ту одавно не занима. Отказ сам дао у ЦНП-у, још прошле године. Црну Гору ми огадити не могу, више је моја него њихова, а посао-ту јесу, одавно су ми огадили.
· Колико је Ваша побуна, још оних дана 2002. године, допринела вашој „пензији“? Да ли сте још увек у „незбору“ са Браниславом Мићуновићем?
А што бих разговарао са странцем.. .Онај Ђага кога сам ја знао прије 2002. и овај, није исти човјек.
· У Београду се, већина оних који су дошли из Црне Горе, изјашњавају као Црногорци, док чим пређу границу постају Срби у Црној Гори. По Вашем мишљењу зашто је то тако? Да ли сте и Ви један од њих?
Ја сам Србин, гдје год да сам. Од најбољег соја из Ускока, самим тим и Црногорац. А Црногорци су Срби и другачије није никада било нити ће бити… Ова пролазна пакост ће проћи и ваљда не будемо последње створена нација на свијету, и то вјештачки. Они, не ја.
· У Вашој личној карти место рођења стоји Бијело Поље, ако се не варам постоји нека анегдота везана за то?
Отац возио кола, кренули из Подгорице он и трудна мајка… ишли код бабе, мајка кренула код Колашина да се порађа и мој отац шта ће… јури у најближу болницу, а она је била у Бијелом Пољу… Ето тако је било… Имали су маказе, купили на некој трафици, срећом нису их употријебили, испао сам одмах… Тако да је право мјесто рођења, Застава 101, црвене боје… Регистрација је била ТГ 216-88.
· Да ли Вам је ипак најдража улога ону коју сте имали у децембру испред амбасаде?
То је дужност сваког Србина, то није улога.
· Да ли сте очекивали већу подршку Ваших колега? Шта би било да су стварно сви кренули „кући“?
Свако ради шта мисли да треба… Цркву не смију и не могу да отимају, то народ не да, а они који ћуте, шта да им радим… Нека наставе да ћуте, ваљда је тако профитабилније… Ко ће знати.
· Да ли сматрате себе бунтовником? Да ли сте усамљени у својим борбама?
Побуна је нужна, ако је органска ствар. Младост тражи побуну, она покреће човјека у освајање слободе. Усамљен… усамљеност човјеку даје невиђену слободу, ако је циљ побуне слобода, онда ми није жао сто сам у борбама често био сам. Не и усамљен. Само сам.
· Народ Црне Горе је устао да брани светиње, тренутна ситуација је таква да је та борба прекинута, шта мислите хоће ли се наставити?
Мора да се настави до коначне слободе. Ето одговора и на прво питање…Мора, хоће, може и успјећемо, уз Божју помоћ, да одбранимо образ српства из Црне Горе.
· Да ли сте некада били у Беранама? Наше литије су прелепе, хоћете ли некада прошетати са нама?
Ако ме не ухапсе на граници, ето ме чим ме позовете. А био сам пуно пута у Беранама.
Интервју урадила: Марија Вешовић