Први светски рат променио је ток ратовања. Једна од новина у Великом рату био је бојни отров.
Током борби у Фландрији, Немци су донели нову антицивилизацијску тековину. У бици код Ипра користили су хлор као бојни отров. Они су дуж фронта од 6 км, 22. априла 1915. године пустили 170 тона отрова. Француски војници су били у шоку, јер је отрову унутар гранате било довољно само 3 минута да се распрши. Потом је изазивао пликове на кожи и плућима. Телесна температура би ишла изнад просека за нормалног човека, упадало се у кому или би органи почели да отказују изазивајући директну смрт. Немачки бојни напад завршен је тако што је отровано 15 000 Француза од чега 5 000 смртно.
Овај чин сматра се почетком модерног хемијског ратовања. Пушку је заменио хемијски отров који је имао јаче дејство и учинак од било којег ватреног оружја.
Франц Хабер добио је Нобелову награду за изум гас маски које неутралишу гас и онемогућавају му да дође у контакт са лицем. Међутим, пре креирања гас маске, он је био учесник у стварању овог хемијског оружја. Његова супруга је извршила самоубиство када је схватила да је директно Франц био одговоран за масовно тровање становништва и на хиљаде мртвих.
Битка код Ипра завршена је 25. маја 1915. године у којој је било преко 100.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду и добио назив ИПЕРИТ.
Извор: Instagram/istorijski zabavnik