Демократска партија социјалиста (ДПС) за последњих десет година из државног буџета утрошила је око 25 милиона евра на ријешавање стамбених питања 175 јавних функционера и 405 нижих чиновника
Афера „Станови“ названа по томе како је бивша црногорска Влада из државног буџета јавним функционерима под багателним условима дијелила станове или стамбене кредите још увијек чека свој епилог.
То питање и даље заокупља дио јавности и медија пошто је објављен списак јавних функционера и државних службеника који су или добили станове или бенефициране кредите да могу да их купе.
Демократска партија социјалиста (ДПС) за последњих десет година из државног буџета утрошила је око 25 милиона евра на ријешавање стамбених питања 175 јавних функционера и 405 нижих чиновника.
Након што је изгубила на изборима, Влада Душка Марковића је током тромјесечног техничког мандата, до избора нове Владе, подијелила 119 државних станова, казала је раније Вања Ћаловић Марковић, челница Националног савјета за борбу против корупције на високом нивоу.
Подсјетимо, Влада је супротно закону додјељивала станове челницима судова, судијама, тужиоцима..
“Станови су дијељени мимо правилника. Кључни људи у правосуђу су у томе учествовали. Зато није нимало изненађујуће да је главни специјални тужилац Миливоје Катнић одбио кривичну пријаву у случају станова јер је он био тај који је у случају одређених тужиоца и тражио да се примијени нешто што је супротно закону”, рекла је Ћаловић.
Специјално државно тужилаштво је у септембру 2019. године одбацило кривичну пријаву против Владине Комисије за рјешавање стамбених питања, која се бавила додјелом станова не само запосленима у извршној власти, него и у правосуђу.
Један од петнаестак презентованих примјера је и случај случај бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице која је од Владине Комисије тражила 30, а добила 40 хиљада евра.
“Меденица је тражила од Владе помоћ 2017. године, наводећи да никада раније није тражила кредит. Додијељено јој је 40 хиљада од чега је требала да врати осам хиљада евра”, рекла је Ћаловић Марковић.
Од тужилаца који су добили станове издвојени су случајеви специјалног тужиоца Саша Чађеновић, Лидије Вукчевић и тужиоца Веселина Вучковића из Врховног тужилаштва.
Како су министрима дијељени станови?
Објављени су подаци и за бивше министре правде и просвјете Зорана Пажина и Дамира Шеховића и некадашњег амбасадора Црне Горе у Београду Бранислава Мићуновића.
Министар културе Бранислав Мићуновић је стан од 75 квадрата у Подгорици добио као простор за умјетничко стваралаштво, а већ тада је имао стан од 187, а супруга пословни простор од 222 квадрата. Стан од 75 квадрата добио је за непуних 11 хиљада евра.
Бивши министар просвјете Дамир Шеховић је 2019. од Владе добио стан од 89 квадрата за око 23.000 евра.
Потпредсједник Владе Дритан Абазовић казао је да је вишегодишња пракса бивше власти о додјели станова функционерима неприхватљива и саопштио да садашња Влада неће додјељивати станове.
“Нема никаквих потреба за тим. Амбиција државе је да заштити државни буџет”, казао је Абазовић.
Истрага чека неке нове тужиоце
Ћаловић Марковић је подсјетила да се правда састоји из двије компоненте – једна је да се држава обештети, а друга да се гоне одговорни због оваквих одлука:
“Наша препорука Влади је да ово не остане некажњено него да нађу правне експерте, који ће да утврде на који начин ће се ова средства или макар дио вратити у буџет. Што се тиче одговорности на то нажалост морамо да сачекамо. Јер нема разлога да кривичне пријаве подносимо људима који су у учествовали у овоме поступку. И ми ћемо чекати ново тужилаштво коме ћемо доставити комплетну диокументацију“, рекла је она.
На аферу је реаговала Европска комисија
Некадашњи комесар за проширење Јоханес Хан најављивао је да ће Европска комисија покренути питање додјељивања станова јавним функционерима и упозорио да се Црна Гора као кандидат за чланство обавезала на другачије принципе.
„Није ми познато да таква пракса постоји у било којој чланици ЕУ. То није компатибилно са принципима јавне администрације којима су се државе у процесу проширења обавезале и покреће битна питања која иду у срж владавине права“, рекао је раније Хан.