Истраживања: На дуван и алкохол трошимо више него на образовање, културу и спорт

Фото: Pixabay/Ilustracija

Грађани Црне Горе генерално не воде здрав живот, показују подаци Института за јавно здравље, али и финансијска рачуница коју је објавила Управа за статистику по којој се на дуван и алкохол троши више новца него на образовање, културу и рекреацију заједно. Према рачуници Монстата, 2021. године грађани су на алкохол и дуван потрошили 4.132.328 еура, док је трошак за образовање био 1.570.682 еура, а за рекреацију и културу 2.087.555 еура. Ако се посматра генерално, највише новца, преко 45 милиона, троши се на храну и пиће, становање 18,4 милиона, а транспорт 7,4 милиона.

У Институту за јавно задравље кажу да и њихова истраживања указују да су у Црној Гори у значајној мјери заступљени облици понашања који нису у складу са здрављем, а посебно код младих. Истичу да је „Истраживање квалитета живота, животних стилова и здравствених ризика“ које су спровели у сарадњи са Европским центром за мониторинг дрога и зависности о дрогама, показало да више од трећине одраслих, старости од 15 до 64 године (35,4%) становника Црне Горе су пријавили активно пушење, док је 17,1% пушило у неком тренутку у животу и касније престало пушити. Ово значи да је 47,6% становника апстинирало од пушења током читавог живота (48,9% жена и 46,3% мушкараца).

Пороци почињу од дјетињства

Павличић наводи да је Глобално истраживање о потрошњи дувана међу младима показало да расте употреба дуванских производа међу младима, од 13 до 15 година. Посебно је повећана заступљеност младих пушача мушког пола и износи око 11%, што је двоструко више у односу на претходно истраживање. Европско истраживање о употреби психоактивних супстанци и нехемијских средстава зависности међу младима (ЕСПАД), показује да је међу шеснаестогодишњацима преваленција пушења износила 15%, са нешто већом заступљеношћу међу дјечацима (18%), него међу дјевојчицама (12%).

– Када је ријеч о распрострањености употребе дуванских производа у односу на пол, подаци показују да су 36,2% одраслих мушкараца у Црној Гори активни пушачи, док је међу женама заступљеност износила 34,5%. Такође, подаци истог истраживања показују распрострањеност употребе алкохола у популацији Црне Горе. Наиме, 63,5% одраслих становника су пријавили употребу алкохола бар некада у животу. При томе, половина је пријавила употребу алкохола у претходних годину дана и 42,1% употребу алкохола у претходних мјесец дана. Међу младим одраслим особама (15 до 34 године) 65,2% пријавило је употребу алкохола икад у животу, 54,2% употребу у претходних годину дана, док је 44,3% младих одраслих конзумирало алкохол у претходних мјесец дана. Посебно треба истаћи да је од младих, старости од 15 до 24 године, њих 58,8% пило алкохол икад у животу, 51,2% у претходних годину дана, а 40,6% у претходних мјесец дана – наводи руководилац система манаџмента квалитетом у ИЈЗ Миљана Павличић.

У ИЈЗ сматрају да је сасвим разумљиво да издвајања за дуванске производе и алкохол из породичног буџета ограничава приступ здравствено прихватљивим производима и активностима. Истичу да у борби против нездравих стилова живота утичу највише информисање и подизање нивоа знања, посебно код младих.

Фото: Монстат

Уз чашицу се и тугује и весели

– Конзумирање алкохола је значајно повезано са доступношћу алкохола младима, те већина њих има прилике да врло рано пробају алкохол. Такође, врло значајан утицај остварују родитељи својим понашањем, везано за употребу алкохола. При томе, алкохол представља врло значајан фактор ризика за појаву читавог низа компликација, посебно код младих је изражен утицај на ментално здравље. Поред тога, истичу се и следеће компликације: обољења јетре (цироза јетре, често и хепатитис Б и Ц), обољења панкреаса, оштећења срца и крвних судова, оштећења желуца, нервног система, бубрега и друга неуролошка оштећења, а повезано је и са другим компликацијама које настају због промјене понашања под утицајем алкохола. Сасвим је разумљиво да све наведене компликације значајно оптерећују здравствени систем, директно и индиректно, те је врло важан задатак здравствених услуга реализација активности информисања и едукације популације о штетним ефектима употребе алкохола – каже Павличић.

– Готово осам од десет (77%) младих у Црној Гори конзумирало је алкохол бар једном до своје шеснаесте године (81% дјечака и 74% дјевојчица). У претходних 12 мјесеци, алкохол је конзумирало више од шест међу десет ученика (63%), међу њима више дјечака него дјевојчица (68% наспрам 57%). У претходних 30 дана, око четири од десет (38%) ученика је конзумирало алкохол – 44% дјечака, 33% дјевојчица. Посебно је забрињавајуће да је алкохол икад у животу, односно до своје шеснаесте године, више од десет пута конзумирало 43% дјечака и 29% дјевојчица – укупно 36% њих, дакле готово четири од десет младих – указује Павличић.

Она наводи да је употреба алкохола врло распрострањена у популацији, а доступан је у готово свим породицама.

– У нашој средини прихваћено је мишљење да сви мушкарци морају да пију, а међу женама постоји велики број оних које пате од тзв. симптоматског алкохолизма (употреба алкохола у сврхе елиминације непријатних осјећаја, као што су туга, самоћа, одбаченост…). Код младих је посебно истакнут утицај вршњака и модних трендова, а такође присутан је и утицај радозналости, жеље за новим искуствима, што карактерише овај развојни период. Осим тога, друштво је врло толерантно према конзумирању алкохола, јер је испијање алкохола саставни дио наше културе (са алкохолом се људи радују и тугују) – констатује Павличић.

Извор: Дан

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest