Брајовић
Понашање незаконито изабраног в. д. директора АНБ Дејана Вукшића, односно његово одавање тајних података супротно закону, недопустиво је. Партнери у власти неискрено прихваћену обавезу сарадње са НАТО сада перфидно изигравају потезима који би могли да доведу до тога да наши НАТО партнери замрзну сарадњу са нама, оцијенио је, у интервјуу Побједи Иван Брајовић предсједник Социјалдемократа и члан Одбора за безбједност и одбрану.
Брајовић је поручио и да не постоји апсолутно никаква одговорност посланика у случају одавања тајних података чланице НАТО-а.
Доживљавате ли као намјеру то што је Вукшић на Одбору за безбједност и одбрану посланицима открио, супротно закону и протоколима НАТО-а, имена, функције и дјелокруг рада домаћих оперативаца АНБ-а, као и идентитет агената друге тајне службе чланице НАТО, који су боравили у Црној Гори?
Брајовић: Овакво понашање незаконито изабраног в. д. директора АНБ-а, господина Вукшића, тј. одавање тајних података супротно закону, а који се, између осталог, тичу и наше и партнерске тајне службе земље чланице НАТО, недопустиво је. Несхватљиво је да неко ко је први човјек црногорске обавјештајне службе, неко ко би требао да води рачуна о безбједности наше државе, самим тим и безбједности података Алијансе чија смо чланица, поступа на овакав начин. Неко то може оцијенити као случајну грешку, неко као несмотреност, а неко као намјеру.
Имајући на уму опредјељење бирача најбројније коалиције у парламентарној већини, а чију је листу на локалном нивоу у Котору предводио господин Вукшић, највише ми личи на намјеру да се компромитујемо код партнера. Партнери у власти су се, сада већ значајно прекршеним споразумом одмах послије парламентарних избора обавезали на сарадњу са НАТО-ом. Ту неискрено прихваћену обавезу сада перфидно изигравају потезима који би могли да доведу до тога да наши НАТО партнери замрзну сарадњу са нама. Јер господин Вукшић је правник са дугогодишњим искуством, а и упозорен је од посланика да води рачуна о својим овлашћењима и ономе што треба, односно не треба да се нађе у рукама посланика, да би ово што се десило било случајно.
Да ли одавање тајних података може и на који начин утицати на положај Црне Горе у НАТО? Јесу ли урушени кредибилитет и повјерење које је Црна Гора имала?
Брајовић: Наравно да одавање тајних података може утицати на положај Црне Горе у НАТО-у. Кредибилитет и повјерење које је Црна Гора стекла су мукотрпно грађени и оваквим потезима се доводе у питање.О потреби савеза да штити тајне податке недавно је у Бриселу говорио и генерални секретар НАТО-а, господин Јенс Столтенберг и било би веома лоше да, за почетак, проток информација које долазе до Црне Горе буде значајно смањен.
Како коментаришете информације да су откривени подаци већ стигли до Москве?
Брајовић: Немам таквих сазнања и са моје стране би било веома неодговорно да у том смислу било што коментаришем.
Како гледате на изјаву премијера да су посланици одговорни због цурења тајних података, као и на то што је Кривокапић покушао заштитити Вукшића наводећи да је податак који је открио заправо податак АНБ а не НАТО?
Брајовић: Можда би најбољи опис изјаве премијера да су посланици одговорни због цурења података био – дављеник се и за сламку хвата. О томе сам са премијером имао дискусију и у парламенту, током постављања питања на премијерском сату, и чињеница да је, након аргументације коју сам изнио, премијер остао без коментара на ову тему, говори, рекао бих, сасвим довољно. Јасно је да не постоји апсолутно никаква одговорност посланика у овом случају.
Ново саслушање Вукшића и Абазовића је најављено за 31. март поводом одавања тајних података државе чланице НАТО. Шта очекујете на тој сједници? Очекујете ли можда да Вукшић понуди оставку?
Брајовић: Нећу се бавити претпоставкама шта ће урадити господин Вукшић. Ово о чему причамо није ситна грешка која би за посљедицу требала да има то да ресорни потпредсједник, како је најавио, са њим „поприча“ и да се на томе заврши. Овдје се ради о озбиљном проблему, како по Црну Гору, тако и по државу партнера у НАТО савезу чији су подаци откривени. Нажалост, свједоци смо да је премијер Кривокапић, а тиме и Влада, стао у одбрану господина Вукшића и потпуно неоправдано напао посланике. За било какав други коментар, да сачекамо саслушање на Одбору.
Како коментаришете случај Симијановић? Јесте ли добили одговор на сједници Одбора како је након што је откривен са фалсификованим документима напустио земљу и како је добио личну карту за дан?
Брајовић: То је још једна лоша прича у сектору безбједности која се, за кратко вријеме, догодила Влади. Вјероватно је то посљедица чињенице да су нам на челним мјестима у сектору безбједности људи који у овој области немају искуства. Нијесам задовољан одговорима које сам чуо на сједници Одбора.
Како коментаришете оцјене потпредсједника Владе Дритана Абазовића да је случај Симијановић „политички преувеличана прича“?
Брајовић: Тврдњу да је прича политички преувеличана видим као прилично неуспјешан покушај одбране. Прича, дакле, није „политички преувеличана“, већ се ради о озбиљном проблему који компромитује безбједносни сектор у Црној Гори.
Недавно су завршени избори у Никшићу, уз интензивно мијешање стране државе током читавог изборног процеса. Како коментаришете изостанак реакције безбједносног сектора на таква дешавања?
Брајовић: Очигледно је да је неко из државне власти имао политички интерес у свему томе, а мислим да је јавности сасвим јасно и о коме се ради. Оно што се дешавало у сусрет изборима у Никшићу незабиљежено је, рекао бих, не само у Црној Гори, него и шире. Посебно мислим на то колико су се једним локалним изборима бавили у сусједној држави. И поред свега тога што се дешавало, и поред изостанка квалитетне реакције од нашег безбједносног сектора, охрабрује чињеница да смо ми, а кад кажем ми мислим на све конституенте коалиције Европски тим за Никшић којој су Социјалдемократе припадале, успјели да сачувамо наше бирачко тијело и постигнемо убједљиво најбољи резултат.
Влада за првих сто дана не може добити прелазну оцјену
Као предсједник Социјалдемократа, како оцјењујете рад Владе у првих сто дана и актуелну политичку ситуацију у Црној Гори?
Брајовић: Трудећи се да будем објективан при одговору на ово питање, нијесам успио да се сјетим једне ствари коју је ова Влада у првих сто дана урадила, а да бих могао заузети макар неутралан став о њој. Од доласка ове Владе ми се налазимо у никад горој епидемиолошкој ситуацији.
Сада смо друга земља у свијету по броју обољелих, а седма по броју преминулих. Подаци са којима се упознајемо сваког дана су погубни и за много веће државе од Црне Горе. Мјере које се доносе су селективне и дискриминаторне, понекад тешко разумљиве (може окупљање у црквама, не може кафа за понијети, отворене државне границе, а затворене општине у држави). Вакцинација становништва тек сада почиње, а оно што ћемо посебно памтити, а поготово они најтеже погођени, је одбијање Владе да организује пријем вакцина од донатора. Уствари, одбијени су једни, а прихваћени други донатори, зависно од афинитета Владе. А за то вријеме, приоритет су биле реваншистичке смјене руководилаца здравствених установа и нова именовања у којима је главну ријеч играла партијска припадност.
Потпуна је неусклађеност са обећањима која смо чули у експозеу и дешавањима у првих сто дана Владе.
Обећан нам је био лијек за све проблеме, а нијесмо излијечили ниједан. Обећана је реформа у области јавних финансија и пуна транспарентност, а Влада је за прва три дана „тајно и организовано“, како рече премијер, задужила државу у износу од 750 милиона еура, односно са каматама близу 900 милиона еура, што је највеће појединачно задужење у историји Црне Горе.
Влада није сачинила и доставила Скупштини буџет за 2021. годину, указује, нити је урадила и Централној банци и Скупштини доставила фискалну стратегију. Због свега тога, Влада данас располаже нашим новцем нетранспарентно и противправно.
Брајовић: У супротности са законом је и привремено финансирање, јер новац добијају и буџетске јединице које нијесу ни постојале прије усвајања буџета за претходну годину. Влада је, истовремено, по свом нахођењу и без правног основа обуставила финансирање неких институција од националног значаја, као што је Факултет за црногорски језик и књижевност, а заустављене су и накнаде истакнутим црногорским културним ствараоцима.
Обећана је потпуна трансформација државне управе, а то обећање свело се на бављење разрјешењима и именовањима од Владе и министарстава.
Маневрисање Владе, тзв. „запошљавање по дубини“, пратио је и реваншизам по дубини, како би се ослободила мјеста. Обећано је било унапређење владавине права, а остварено је то да су приједлози закона које је Влада утврђивала и достављала Скупштини, након усвајања, сви осим једног, постали предмет иницијатива Уставном суду за оцјену уставности и законитости. Одлука о ликвидацији привредног друштва Монтенегро ерлајнз, али без правног епилога, довела је до тога да је око 350 запослених на ледини и без права на било какав поступак. Обећана је слобода медија, а стање у овој области карактеришу пријетње гашењем неких медија, укључујући и јавни сервис.
Посљедица је стварање притиска и гушење медијских слобода, а с друге стране имамо Владино гласило, или, тачније, Вијести су коначно добиле своју Владу.
Обећана је деполитизација Универзитета Црне Горе и враћање аутономије, а обећање је испуњено тако што су у УО УЦГ именовани партијски кадрови, а за в. д. ректора је изабрана, уз сумњив правни поступак, перјаница Матице српске и страних медија.
Рад новоформиране Владе за првих 100 дана не може добити прелазну оцјену.
И овако бих могао још дуго набрајати. Да закључим: са подјелама у друштву које су ескалирале, поготово по националној, вјерској и политичкој припадности, без иједног реформског закона, без транспарентности, првих сто дана Владе никако не може добити прелазну оцјену. Сваким даном се само чини већа штета Црној Гори.
Извор: Побједа