По много чему изузетна, промоција романа “Обала Несанице” Милана Кнежевића, уз сјајну атмосферу, одржана је у препуној сали Академије знања, у организацији ЈУ Народна библиотека Будве.
Вече је отворила уредница књижевних програма Библиотеке, Станка Рађеновић Станојевић, која је говорила о стваралачкој биографији Кнежевића, а аплаузе је својим нумерама потом побрао музички дуо: Душица Кордић (виолина) и Никола Вучковић (клавир).
На овој, четвртој промоцији Кнежевићевог романа “Обала Несанице”, у едицији београдског издавача “Штампар Макарије” (2021), прво је говорио проф. др Драган Копривица оцијенивши да је ријеч о најбољем роману у Црној Гори у посљедњих десет година. Нагласио је да смо досад имали праксу фабриковања писаца од стране бившег режима у поремећеној културној клими, а да “Обала Несанице” враћа читаоца скоро заборављеном чину читања путем књижевног угођаја.
Копривица је нагласио да је Кнежевић књигом надмашио свој рејтинг афирмисаног политичара, и да је то добро за књижевност. Централна тема романа, по оцјени критичара, фокусирана је на слику диктатуре једног имагинарног афричког режима, банално сличну на свим меридијанима и у свим временима, те није искључена могућност да се у роману препознају и неке личности с наших простора, које ће, свакако, прећутати странице тог комплексног штива. Копривица је истакао хуманистички угао Кнежевића, који не пише језиком мржње, иако би можда и имао разлога за то, већ се на сатиричан начин поставља изнад књижевно обликованог проблема трагајући за коријенима безвлашћа и диктата људске извитоперене свијести, изгубљене у лавиринтима власти.
Издавач романа, пјесник и књижевни критичар, Радомир Уљаревић, истакао је да је “књижевност Милана Кнежевића добро дошла у тренутку кад је већ била увријежена представа о томе да се у Црној Гори, сем неколико неталентованих државних писаца прозе, на књижевном небу неће појавити неки релаксирајући текст. У том смислу ова књига је поучна, и не само за политичке почетнике, већ и за књижевне сениоре. Књига, рекао бих, једнако важна и за политичаре и за писце.”
Трагајући за припадношћу “Обале Несанице” ђелима која промовишу нова читања нашег времена, Уљаревић је апострофирао “социјално сатиричну фантастику Обале Несанице, Земље чуда, која је замишљена попут Недођије Џејмса Метјуа Берија. У ‘Обали Несанице’ сви глуме на начин како о колективној глуми оних, који практикују кетман, говори Чеслав Милош у знаменитој књизи ‘Заробљени ум’. Утопијски романи говоре о: ‘савршеном друштвеном поретку и идеалном систему који не постоји’. ‘Обала Несанице’ је дистопијски роман о једној великој утопији. Орвелова ‘1984’ представља научнофантастичну дистопијску фикцију, која се данас, након седамдесет година, показује као пророштво, јер се, ево, остварују и најцрње прогнозе. Орвел описује тоталитарно друштво у будућности, а Кнежевић тоталитарно друштво данас, седамдесет година након Орвеловог пророчанства, ја бих рекао, тоталитарно друштво, које је испунило очекивања тог пророчанства.“ – закључује Уљаревић.
Желидраг Никчевић је надахнуто говорио о богатом књижевном насљеђу и рефлексији велике руске литературе у роману Кнежевића апострофирајући притом утицаје родоначелника руског реализма Николаја Васиљевича Гогоља на плану сатиричне визије стварности. Нагласио је да “Обала Несанице” “има све одлике које се траже од бестселера: суперхероја (Милтона), политички заплет и конспирологију, криминал, упечатљиве описе морбидне камариле, а и секс је прилично заступљен, па што да кријемо – све што данашњи читалац очекује да нађе кад се већ прихватио тог старомодног занимања. Кнежевић је мајстор врло специфичне реторике – са продуженим пародичним и сатиричним исказом, са узастопним поентама, веома духовитим, али некако накриво, гогољевски насађеним, некако полумрачним. А све је проткано директним асоцијацијама на околину, и ви непогрешиво препознајете на шта се те поенте односе. Понекад у само неколико једноставних реченица Кнежевић остварује мала менталитетска ремек-ђела. Екстремни и беспоштедни хумор ‘Обале Несанице’ могао би вас навести и на помисао да је живот у савременој Црној Гори веома инспиративан и забаван. С друге стране, предмет обраде сам по себи је толико мрачан и апсурдан да ни уз најбољу, то јест, најгору вољу читалац више не може разликовати бриљантну пародију од трагикомичне стварности. Све је као у фантазији, а све гола реалност. Све негђе далеко, све егзотично, а све ту, у твом комшилуку, у твојој изборној јединици. Помало парадоксално, ‘Обала Несанице’ свједочи да наша депресивна збиља даје много материјала, много повода за литерарна чудеса, и страшно је важно да се нашао неко ко има довољно храбрости и духа да о томе проговори као што је то проговорио Милан Кнежевић. Професор Копривица тврди да је Кнежевић написао најбољи роман у Црној Гори у посљедњој деценији. Скоро да бих га могао у томе подржати, али са једним важним додатком: у овом жанру, сличну, а можда још занимљивију књигу, још обимнију, са више тематске компетенције, могао би написати само један човјек – и он се зове Милтон. Али добро, пошто знамо да поменути господин и није баш нарочито писмен, могао би је издиктирати. Ипак је он некакав диктатор.” – закључио је у сатиричном маниру Никчевић.
Овај по много чему контроверзни роман, писан у духу најбоље традиције магичног реализма, изазвао је значајну пажњу наше културне јавности, а досад је промовисан у Српској кући у Подгорици, затим на 15. Међународном подгоричком сајму књига и образовања (Делта цитy), као и у Никшићу, у великој сали Никшићког позоришта, а након Будве слиједе и друге промоције по Црној Гори и региону.
У августу ове године Кнежевићу је додијељена угледна награда Књижевног друштва Косова и Метохије, „Велика Грамата“, највеће признање за књижевно стваралаштво и очување српског језика и културе за 2021. годину, а недавно је за књигу поезије “Робијашки рефрени” добио и награду “Мирко Бањевић”. Кнежевић је члан УКЦГ.
Prepuna sala? Oko 40 ljudi. Praznih mjesta koliko hoćeš. A svještenik drma po mobilnom.