Извјештај Стејт департмента: КОРУПЦИЈА главни проблем црногорске економије, кинески зајам повећаће јавни дуг

Однос јавног дуга и бруто домаћег производа је у Црној Гори један од највећих у региону – једна је од напомена Стејт департмента.

Корупција је и даље један од највећих проблема већине држава Западног Балкана, када су у питању бизнис-окружење и инвестициона клима, произилази из годишњег извјештаја Стејт департмента који се израђују у циљу пружања помоћи америчким компанијама при доношењу пословних одлука.

У извјештају се описују услови на страним тржиштима у погледу фактора попут отворености тржишта за стране инвестиције, правног система и транспарентности, индустријске политике, заштите права стварне и интелектуалне својине, државних предузећа, одговорности пословања, корупције и политичког и безбједносног окружења.

Eкономски стручњаци у америчким амбасадама и дипломатским мисијама ове годишње извјештаје припремају анализирајући преко 165 страних тржишта.

Црна Гора: Кинески зајам повећаће јавни дуг

Упркос законским побољшањима, корупција остаје главни проблем црногорске економије, наводи Стејт департмент.

„Корупција и перцепција корупције су значајни проблеми у црногорском јавном и приватном сектору. Степен забринутости грађана због корупције је уобичајено висок у истраживањима јавног мњења, а корупцију као ризик наводе и страни инвеститори“, истиче се у дијелу извјештаја који је посвећен превенцији корупције.

Подсјећа се да је од стицања независности 2006. године, Црна Гора усвојила правни оквир који подстиче приватизацију, запошљавање и извоз.

„Примјена оквира, међутим, знатно заостаје за законском регулативом“, истиче се у извјештају, уз напомену да Црна Гора још увијек у процесу успостављања либералне пословне климе која подстиче страна улагања и локалну производњу.

„Држава остаје зависна од увоза из сусједних земаља, упркос значајном потенцијалу у неким областима пољопривреде и производње хране“, пише у извјештају.

Додаје се и да, иако политичка транзиција још увијек није елиминисала све структурне баријере, влада генерално препознаје потребу да уклони препреке ка реформи пословног окружења и привлачењу страних инвестиција.

Однос јавног дуга и бруто домаћег производа је у Црној Гори један од највећих у региону – једна је од напомена Стејт департмента.

„Јавни дуг је тренутно на 76,9 процената БДП-а, уз прогнозу да ће порасти на преко 80 процената након отплате зајма за изградњу аутопута од милијарду долара кинеској Ексим банци“, напомиње се.

Као владине приоритете, Стејт департмент издваја развој инфраструктуре „укључујуц́и и другу дионицу аутопута која ц́е боље повезати развијени јужни дио земље са неразвијеним сјевером“.

Напомиње се да Свјетска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ) помажу влади у спровођењу мјера за контролу дуга.

„Стопа економског раста у 2019. години била је једна од највиших у Европи са 3,5 одсто, док је стопа незапослености благо порасла са 15,2 на 15,3 процента. Међутим, очекује се да ц́е пандемија KОВИД-19 имати значајан економски утицај на црногорску економију 2020. године“, пише у извјештају.

Подсјећа се на предвиђање ММФ из априла овде године, према којем Црну Гору чека пад економије од девет одсто.

Економски пад, како се наводи, проистиче из велике зависности црногорске економије од туризма.

Туристички сектор заузима четвртину бруто домаћег производа (БДП).

Као земља кандидат на свом путу ка придруживању Европској унији (ЕУ), Црна Гора је отворила 32 од 33 преговарачка поглавља, са три привремено затворена, наглашава Стејт департмент уз напомену да се „Влада Црне Горе нада да ће посљедње поглавље о конкуренцији отворити 2020. године“.

Додаје се и да је Црна Гора чланица НАТО-а од 2017. године.

„Црна Гора је 1. јануара 2019. године започела имплементацију свог програма економског држављанства. Програм ц́е трајати три године и биц́е доступан за до 2.000 пријављених“, такође је једна од ставки коју истиче Стејт департмент.

Црногорска економија усредсређена је на три сектора, при чему је влада углавном усредсредила своје напоре на развој туризма, енергетике и пољопривреде.

„Због своје 300 километара дуге морске обале и спектакуларне планинске регије на сјеверу земље, успјешан туристички сектор чини скоро 25 процената БДП-а“.

Ниједна земља не доминира директним страним инвестицијама, а најзначајније су инвестиције из Италије, Мађарске, Русије и Србије, док Стејт департмент напомиње и да нови интерес за улагањима долази из Уједињених Арапских Емирата, Азербејџана, Кине, Турске и Сједињених Америчких Држава.

Као пројекти у енергетском сектору помињу се подводни кабл до Италије за пренос електричне енергије и намјера црногорске владе да размотри увоз америчког течног природног гаса преко луке Бар.

„Поред тога, постоји неколико текућих конвенционалних енергетских пројеката широм земље, укључујући контроверзну еколошку реконструкцију постојец́ег блока термоелектране на угаљ у Пљевљима коју финансира Кина и низ пројеката за изградњу малих хидроелектрана“, пише у извјештају.

Помињу се и уговори о концесији за истраживање нафте и гаса на мору које је Влада Црне Горе потписала са два конзорцијума – италијанско-руским конзорцијумом Eni/Novatek  и грчко-британским конзорцијумом Energean Oil/ Mediterranean Oil and Gas.

/Радио Слободна Европа/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest