Шест је разлога зашто државе имају девизне резерве. Један од њих јесте и тај што су значајне и током економске кризе која је погодила цијели свијет.
Уобичајно је да централне банке држава готовину држе у валутама других земаља из сљедећих разлога:
Да би одржале ликвидност у случају економске кризе. Централна банка може домаћу валуту откупити девизним резервама. Тиме се омогућава да вриједност домаће валуте буде висока, а како би трговци могли наставити увозити и извозити;
Да би испуњавале међународне финансијске обавезе, што се односи и на плаћање дугова;
Да би финансирале нове велике пројекте, као што су они инфраструктурни;
Да би регулисале вриједност домаће валуте. Кина прави залихе у доларима како би одржала високу вриједност америчке валуте у односу на јуан. Тиме свој извоз чини јефтинијим од робе која је произведена у Сједињеним Америчким Државама, а то за посљедицу има повећање продаје. Јапан из истог разлога купује америчке обвезнице – како би вриједност долара била виша у односу на јен:
Да би се инвеститори осјећали сигурније. Ово је посебно значајно током рата или немира, када постоји могућност да страни инвеститори дио новца повуку у своју земљу;
Да би се диверзификовао државни портфељ. Централна банка може диверзификовати ризик тако што има активу у различитим облицима. Инвеститори током нестабилних периода често претварају готовину у валуте које се сматрају „сигурним лукама“, а то су јен, франак и посебно долар.