СВЈЕТСКА БАНКА ВЈЕРУЈЕ ДА ЋЕ СВАКИ ПЕТИ СТАНОВНИК ЦГ БИТИ ИСПОД ЛИНИЈЕ СИРОМАШТВА
Јавни дуг Црне Горе расте на 93% БДП-а
Свјетска банка очекује пад економије од 12,4 одсто у 2020.
Црногорска економија би у овој години, према новим прогнозама Свјетске банке (СБ), требало да ослаби 12,4 одсто, а јавни дуг да нарасте да 93 одсто бруто-домаћег производа (БДП).
Ово је до сада највећа процјена пада црногорске економије.
Према подацима Владе, чија се методологија обрачуна јавног дуга разликује од СБ, БДП је прошле године износио 4,9 милијарди што значи да би, према овој процјени, пао на 4,3 милијарде еура. Тако да би садашњи јавни дуг од 3,7 милијарди вриједио 86 одсто новог БДП-а. Како се Влада усљед кризе и пада прихода мора наставити задуживати или трошити депозите да би покрила текуће расходе, вјероватно је да ће јавни дуг и према домаћој методологији до краја године достићи 90 одсто БДП-а.
Свјетска банка је у јунским прогнозама за ову годину предвиђала пад црногорског БДП-а од 6,8 одсто, колико је износила и прогноза Владе. Међународни монетарни фонд и Европска банка за обнову и развој прогнозирали су пад црногорског БДП-а за девет одсто, али оне очекују такође да ће јавни дуг изаћи на 90 одсто БДП-а. Ове институције као и СБ у јавни дуг рачунају и издате државне гаранције.
И 94 одсто 2021.
У новом извјештају СБ за Европу и централну Азију, у који је агенција Мина бизнис имала увид, наводи се да би раст црногорске економије у наредној години требало да износи 6,9 одсто, док је у јуну било прогнозирано 2,1 одсто. “Криза ковид-19 открива и погоршава рањивости Црне Горе на спољне шокове, укључујуц́и ограничене фискалне резерве. Предвиђа се да ц́е се економија смањити 12,4 одсто у овој години, што је најдубља рецесија у посљедњих неколико деценија”, наводи се у дијелу извјештаја који се односи на Црну Гору. Из СБ су рекли да је на слабљење економије у овој години утицао пад у туризму, који ц́е проширити дефицит текуц́ег рачуна. Предвиђа се раст фискалног дефицита на 11,7 одсто БДП-а, што ц́е захтијевати фискална прилагођавања у периоду након кризе.
Процјењује се раст јавног дуга на 93 одсто БДП-а ове године, па на врхунац од 94 одсто наредне године и пад на 90 одсто 2022.
“Те макро рањивости прелазе у значајне микро рањивости са мање радних мјеста, падом прихода, растуц́им сиромаштвом и социјалним утицајем на дјецу и породице”, сматрају у СБ процјењујући да ће се стопа сиромаштва повец́ати на 20,4 одсто у овој години.
Брзина опоравка свјетске економије како наводе у СБ зависи од трајања пандемије коронавируса, расположивости и дистрибуције вакцине, као и размјера побољшања глобалне трговине и инвестиција.