Пише: Јанко Плавшић
Данас они који ме не познају причају о томе како не волим своју земљу, моју Црну Гору. Говоре како сам њен противник јер не славим данашњи дан или како га они зову Дан независности. Оптужују ме да сам издајник, а о Црној Гори и њеној историји не знају апсолутно ништа. Оптужују ме а не знају да им независност није донио Мило Ђукановић, нити његов ДПС.
Црна Гора је била независна много прије 2006.године.
Чудно зар не, па зашто онда славимо 21.мај?
Црна Гора као независна земља призната је на Берлинском конгресу, давне 1878.године. Од тада је велике силе сматрају слободном и независносном земљом. Родитељи Мила Ђукановића тада нису били рођени а не он. Од тада до данас Црна Гора је учествовала као равноправна чланица у више творевина комунистичке Југославије, као и Савезној Републици Југославији и заједници СЦГ. А поред тога као оснивачки народ у двије краљевине, краљевини СХС и краљевини Југославији. Ма шта год ви данас писали о томе, то је била воља народа Црне Горе и као таква је спроведена у дјело. Да ли сматрам да је династија Петровић заслужила повратак у земљу и круну, сматрам. Али то не значи да је због тога народ Црне Горе био против уједињења. Чак и комите (Зеленашки покрет, Зеленаши) који се борио за повратак династије Петровић, нијесу били против уједињења, само нијесу подржавали да оно прође без династије Петровић. Све ван овога је намјерно, политички инсценирано извртање историје. Друго, један од највећих Цетињана је и сам краљ Александар Карађорђевић, чим би се требали поносити посебно Цетињани.
Значи историјски Црна Гора је била независна и прије 2006.године.
А 21.мај може се сматрати за дан самосталности али никако за дан независности. Јер смо после година лутања по разним савезима најзад постали самостални и ван било каквог државног уређења, с било којом државом.
Главно питање на данашњи дан је, да ли смо стварно независни?
Црна Гора је данас више зависна него икада, зависи од кредита Свјетске банке, ММФ-а као и кредита Кинеске банке. Сва економија Црне Горе зависи од упумпавања новца других држава, путем кредита. Некада док је била „зависна“ и у њој било преко 100 фабрика, данас смо дошли до тога да је економија на нивоу неке земље трећег свијета. Зависимо, поред новца и од воље западних сила. Наша влада је марионетска лутка у рукама запада. Она послушно извршава сваки задатак запада, који су најчешће на штету народа Црне Горе. Зависимо и од НАТО-а, јер нам је војска сведена на минимум, а системом колективне заштите, који смо прихватили, омогућио је да на територији Црне Горе, без нашег пристанка, увјек могу ући војсци НАТО савеза, тј. сваки пут када они буду сматрали да им је потребно.
Значи далеко смо ми од независности.
Ми смо колонија западних сила, само нама не владају људи из тих земаља које су нас колонизовале, већ домаћи издајници, који дају привид демократије и независности.
Поред свега овога, 21.мај није празник свих грађана Црне Горе. То је празник гласача ДПС-а и његових сателита. То је дан када партија (ДПС) треба да демонстрира силу и како она „брани“ Црну Гору од некога непријатеља. Треба да још једном истакне подјелу, на оне који су били за и оне који су били против независности Црне Горе. Треба подсјетити на разлике у мишљењу, ставу, који смо изнијели прије четрнаест година. Треба сваког 21.маја подсјетити ко је издајник а ко заштитник Црне Горе. Треба завадити и подијелити овај народ што више. Тада народ не прича о томе како су ти заштитници Црне Горе, ову земљу опустошили, довели на руб пропадања. Нико не прича о томе како тонемо ка тачки без повратка, већ о томе какви су издајници они који овај дан не славе.
Желим Црну Гору у којој ће се сваки њен грађанин осјећати као на свом прагу. Желим земљу у којој неће бити важно ко је како гласао на референдуму 2006.године, јер је то било наше право да бирамо. Желим земљу која ће бити неутрална и независна, у којој ће њени интереси и интереси њених грађана бити на првом мјесту. Желим земљу коју ће водити људи а не марионете. А онда ћемо славити и дан када је Црна Гора постала само своја.
Ако су ови на власти заштитници Црне Горе, онда нека ја будем издајник.
Јер ја никада џепом нећу вољети ову земљу, већ само душом и срцем.
Јанко Плавшић