Јесу ли нафта и гас будућност еколошке државе?

                  
Пише: Маша Грозданић

Почетак истраживања нафте у црногорском дијелу Јадрана планиран је за 25. март 2021. године, а најављено је трајање од 180 дана, саопштено је из Министарства капиталних инвестиција Владе Црне Горе.
Прве истражне бушотине нафте у Црној Гори ће спровести концесионар италијанско-руска компанија “Ени и Новатек”. Корпорација “ЕНИ”, биљежи преко 400 излива нафте годишње. Када се на платформама њихове сестринске компаније “АГИП” у Нигерији догодио инцидент, компанија је реаговала више од годину дана касније, иако их нигеријски закон обавезује на дjеловање унутар 24 часа од инцидента. Влада Нигерије процијенила је да ће за дјелимичну санацију штете коју је на њиховој територији произвела “ЕНИ” својим дјеловањем бити потребно 30 година.





Поставља се питање колико je лоше ово истраживање за Црну Гору и њено приморије? 
-Ми гаранцију немамо да инвеститори неће каснити приликом реаговања на било какав инцидент на територији наше земље, а ту гаранцију такође не можемо пружити ни становницима Хрватске, Италије, Босне и Херцеговине, Албаније и Словеније, које такође потенцијално угрожава свако “да” које надлежни кажу истраживању нафте у Јадрану. Такође разлог за бригу представља и чињеница да је црногорско приобаље сеизмолошки осјетљиво, па свако истраживање нафте повећава опасност од индукованих земљотреса на овом подручју, чија поједина здања још увијек свједоче о земљотресу из 1979. године. Свака активност спроведена у циљу истраживања терена, припреме и саме експлоатације угљoводоника погубна је по биолошки диверзитет. Самој експлоатацији угљоводоника и потенцијалном загађењу мора фосилним горивима претходе истраживања, која загађују морски екосистем буком довољно јаком да оштети слушне органе морских сисара и доведе до помора у радијусу до чак 60км. Такође, озбиљан вид загађења представља ослобађање штетних и радиоактивних материјала из дубоких слојева дна, до којег долази током тестних бушења, које не само да потенцијално трује морски свијет радоном, оловом, кадмијумом и другим материјама, наведеним у Извјештају о СПУ за истраживање и производњу угљоводоника у подморју Црне Горе из 2015 године, већ посредно штети и здрављу људи, сваки пут када загађена риба заврши на трпези.




Одлуку да Црна Гора постане мјесто у чијем ће се подморју истраживати могућност експлоатације нафте донијела је претходна власт. Остајање при њој данас значило би подржавање активности која би приходе донијела одабраној мањини, дугорочно оштетила заједницу и свијету показала да је “еколошка држава Црна Гора” и даље само мртво слово на папиру. Иако смо отворили Поглавље 27 за приступ ЕУ и унутар владајуће коалиције Црне Горе је и партија-чланица Европских Зелених. Црна Гора је до сада закључила два уговора о концесији за истраживање и производњу нафте и гаса – први с конзорцијумом “Ени – Новатек” 2016. године, а други с грчком компанијом “Енергеан” годину касније. 2017. године је потписан Уговор о концесији за производњу и истраживање угљоводоника у подморју Црне Горе, Уговор о заједничким операцијама и Уговор о рачуноводственим евиденцијама за два истражна блока: 4219-26 и 4218-30 у мору код Улциња.  Иако су уговори са концесионарима већ потписани, још увијек има времена да пођемо путем добре праксе земаља које су и у тим ситуацијама пронашле начин да изађу из приче о експлоатацији нафте у подморју. Једна од тих земаља је и она са којом дијелимо море – Хрватска – у којој је смјена власти 2016. године донијела уклањање дотадашњих планова за експлоатацију нафте у Јадрану са агенде, уступивши мјесто причи о мораторијуму на истраживање и експлоатацију нафте и гаса из Јадранског мора.


(Нафтна мрља у Бразилу)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest