Neriješeno pitanje dvojnog državljanstva, uprkos povremenim obećanjima da će brzo biti rešeno, ne prestaje da opterećuje odnose Crne Gore i Srbije.
Dodatno ga je aktuelizovao slučaj lidera Pokreta „Evropa sad“ Milojka Spajića. On je dobio ispis iz državljanstva Srbije, a u MUP Crne Gore u toku je postupak provjere.
Protiv Spajića je resorno ministarstvo u Podgorici 15. februara pokrenulo postupak oduzimanja crnogorskog državljanstva, nakon što im je Državna izborna komisija dostavila dokument iz MUP Srbije u kome se navodi da on ima prebivalište u Beogradu. Cijela priča je aktuelizovana uoči njegove kandidature na predsjedničkim izborima, koja je kasnije povučena, a na Spajićevo mesto „uskočio“ partijski saborac Jakov Milatović.
Pitanje dvojnog državljanstva u Crnoj Gori nije riješeno ni posle pada režima Mila Đukanovića, a ne zna se da li će se njime pozabaviti nova izvršna vlast. Od referenduma 2006. zabranjena su dva pasoša. Zvanična Podgorica je ostala čvrsta pri stavu da Srbija ne daje svoje državljanstvo njenim državljanima, ako se oni prethodno nisu odrekli crnogorskog, dok se Beograd poziva na domaći zakon koji dozvoljava da se ima i državljanstvo druge države bez otpusta iz „matičnog“. Pokušaj Vlade Zdravka Krivokapića da izmeni propise koji se tiču državljanstva i biračkog spiska nije zaživeo, jer je on izazvao ljutnju onih Crnogoraca koji su smatrali da se radi o „nastavku posrbljavanja Crne Gore“.
Počast za vređanje Njegoša
PRETHODNE DPS vlade su po posebnim uslovima dodijelile više od dvesta počasnih državljanstava! Tako je, prema podacima MUP-a Crne Gore, Natanijel Džejms Rotšild dobio crnogorsko državljanstvo. Tu je i nekadašnji premijer Tajlanda Taksin Šinavatra koji je u svojoj zemlji bio optužen zbog korupcije. Crnogorsko državljanstvo dobio je i Andrej Nikolaidis, svojevremeno savjetnik nekadašnjeg šefa parlamenta Ranka Krivokapića, koji se „proslavio“ izjavom da je Njegoš „genocidni pjesnik“!
– Tema dvojnog državljanstva je još aktuelna jer nije zaključen međudržavni ugovor koji bi regulisao ovo pitanje i uslove za njegovo sticanje – kaže za „Novosti“ advokat Dalibor Kavarić.
– Crnogorsko državljanstvo bez odricanja državljanstva republika bivše SFRJ moglo je steći lice koje je imalo ličnu kartu dobijenu po propisima SFRJ pod uslovom da do podnošenja zahteva za prijem nije odjavljivalo prebivalište iz Crne Gore.
U svim ovim slučajevima uslovi su bili, podsjeća Kavarić, da ta osoba u Crnoj Gori ima obezbeđen smeštaj i stalan izvor prihoda u iznosu koji joj omogućava materijalnu i socijalnu sigurnost, zatim uslov da u Crnoj Gori i drugoj državi nije pravosnažno osuđena na bezuslovnu kaznu zatvora, da ne postoje smetnje iz razloga bezbijednosti i odbrane Crne Gore i na kraju da je izmirila sve dospjele poreske i druge zakonske obaveze.
Uslovi
Zakon o crnogorskom državljanstvu predviđa da neko može steći crnogorsko državljanstvo ukoliko je njegov prijem „od posebnog značaja za državni, naučni, privredni, kulturni, ekonomski, sportski i drugi interes Crne Gore“. U tom slučaju stranac ne mora da ispuni ostale obaveze iz Zakona o crnogorskom državljanstvu, koje se odnose na otpust iz drugog državljanstva, neprekidni boravak u Crnoj Gori od deset godina i drugo. Počasno državljanstvo strancu dodeljuje se isključivo na osnovu preporuke najviših funkcionera državne vlasti.
– Bez izmena zakona o crnogorskom državljanstvu ili do zaključenja bilaterlanog međudržavnog ugovora između Crne Gore i Srbije, kojim bi se na drugačiji način regulisalo ovo pitanje neće biti moguće steći dvojno državljanstvo. Suvišno je govoriti o ekonomskim, zdravstvenim, radnim i drugim pogodnostima koje bi građani Crne Gore mogli steći u Srbiji u slučaju kada bi ovo pitanje bilo rešeno, zaključuje Dalibor Kavarić.
(Novosti)