Пише: Јанко Плавшић
За тридесет година владавине ДПС-а и Мила Ђукановића свједочили смо разним промјенама идеологије коју је ова партија као и њен лидер слиједили. Од комунистичких начела и Титовог пионира, преко потрчка Слободана Милошевића, до послушника и слуге западних сила, па све до оснивања Црногорске православне цркве. Једини мотив за све то, како Милу Ђукановићу тако и људима око њега, био је новац. Новац, џеп и уцјена представљају начела по којем је годинама функционисао ДПС.
Црна Гора је 2006, после референдума, иступила из заједнице са Србијом. Да је заједница ове двије државе била погрешно постављена, моје скромно мишљење је да јесте. Али исти народ у овим државама није се лако могао раздвоји. Изборивши независност и створивши своју приватну државу, ДПС и Мило Ђукановић су започели завршене ударце у пројекту који је већ година уназад био припреман. А то је, јачање националног питања Црногораца, који могу бити све само не Срби. Разлог је једноставан, подијелити и поцијепати земљу, оставити је без заштите старијег брата а онда је бесомучно пљачкати, зарад личних интереса. Да се разумијемо немам апсолутно ништа против тога да се неко изјашњава као Црногорац. Већ имам проблем што је у овако постављеним условима, да би испунио критеријуме ДПС-а он морао да мрзи Србе, а притом мора се одрећи писма, језика, цркве и традиције. Ово је прича о стварању неких нових Црногораца чија основа није традиција и све оно што је кроз историју престављао, већ мржња према Србима.
Територија (држава), језик и црква су основ постојања сваке нације. Па је за потребе стварања нове Црне Горе, кренуо рад на потпуном негирању свега што је традиционално било укоријењено у друштву црногорском а имало је предзнак српског поријркла. Децембра 2019 године ударац је кренуо на Цркву. Циљ, један од многих, је да се смањи утицај Српске православне цркве, тј Митрополије црногорско-приморске, на становништво Црне Горе. А попис 2021 године требао је бити посљедњи ударац на Србе и српство у Црној Гори. Попис је за циљ имао да створи земљу у којој барем половина становништва чине неки нови Црногорци. Пописом у Црној Гори требао се формирати неки нови идентитет Црногорца, који је требао да заборави свог ђеда, прађеда и сва остала покољења зарад стварања неке друге Црне Горе. Уцјенама и притисцима и те 2011 године је проценат Црногораца растао, људи зарад личне егзистенције су морали пристајати на уцјене. Сада ће ми неко рећи да је на попису 1948. године било 90% Црногораца. Али историја не гледа до датума који вама политички одговара, већ се сагледава у цјелини. А ако погледамо мало даље у прошлост видјет ћемо колико овај попис из 1948.године није реалан, као ни тачан , већ и почетак политичког стварања новог идентитета у Црној Гори. Међутим данас 2020 године ДПС је изгубио изборе, па је и тај њихов пројект пао у воду.
После 30 година људи у Црној Гори су слободни да кажу, мисле и буду оно што јесу, не морају да мрзе брата.
Али падом ДПС-а нису нестале оне полуге које су му служиле вјерно 30 година. Па тако данас у сусрет попису 2021 године ти самозвани стручњаци, сваким даном све више инсистирају на томе да националност, језик и вероисповест не требају бити дио питања . Питам се, да је ДПС добио изборе да ли би ико тражио да се на попису не помиње националност, језик и вероисповест? Наравно да не би. Већ би се свакодневно вршио притисак да се идентитет Црне Горе одвоји од припадности српском роду. Зато данас такозвани аналитичари, као и самопроглашени историчари и разни „експерти“, желе избацити те три ставке из пописа. Свјесни пада те њихове ретроградне политике, чији је предводник Мило Ђукановић и ДПС, њихов неоспорни идеолог и водећи мрзитељ свега српског. Измишљањима, прекрајањем историје и стварањем неке нове непостојеће, као и политичком уцјеном, нису успјели промијенити карактер црногорског народа, па би сада једноставно да га не помињу.
30 августа Црна Гора је дочекала слободу, та ће слобода опстати и трајати много дуже од пописа 2021 године, самим тим ће и сви људи моћи да се изјасне и буду оно сто мисле и осјећају. Вез икаквог притиска. Не нарушавајући ни једном народу своју припадност.
Лично поносан сам на држављанско црногорско.
Нацију Српску.
Вероисповест православна, СПЦ.
Језик Српски.
Још би овђе додао и писмо ћирилично.
А ви остали, слободни сте људи па по осјећају и љубави.
Задњи попис је био фалсификован. Значајно је умањен број Срба (незванично око 33%), и оних који говоре Српским језиком и поред режимских притисака. Славен Радуновић је тада поднио кривичну пријаву због фалсификовања и притисака. Наравно да на попису идуће године, треба да се изјаснимо и ко смо, која је вјероисповијест и којим језиком говоримо и то слободно после 75 година.
Иначе по европској повељи о језицима, службени језик је већински.