Кад се ријеч отме из Његошеве извиискре

Кад се ријеч отме из Његошеве извиискре

         Нова, четрнаеста по реду књига поезије Милице Бакрач, недавно је изашла из штампе у издању двије издавачке куће, Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице и Златне Горе из Никшића. Уз издаваче, др Момчила Вуксановића и Марију Ненезић, нову књигу Милице Бакрач, која носи назив „Господе, није нам хладно“, а посвећена је литијама, односоно, одбрани светиња Српске православне цркве у Црној Гори, потписују и уредник издања, књижевник Будимир Дубак, рецензенти, књижевници Зоран Костић из Бањалуке и Милан Михајловић из Косовске Митровице, као и Александар Вујовић, професор на Богословији Свети Петар Цетињски. Корице књиге краси „Ловћенска капела“, академског сликара Предрага Пеђе Драговића из Београда, док су својим цртежима и фотографијама, које се налазе унутар књиге свој допринос дали: Црквена општина Жабљак, Радован Маџар, Владимир Шћекић (Иванград Студио), Жељко Шапурић (дневне новине Дан) и Лука Зековић (дневне новине Вијести).

         Пјесник Зоран Костић у осврту на нове стихове Милице Бакрач истиче сљедеће: „У читавој Црној Гори народ ходи у литијама“, појасни пјесникиња у посвети пјесме која је и наслов (и смисао) цијеле њене књиге састављене од четрдесет три ходочасне пјесме. И онако како је кроз адску таму ренесансном генију Дантеу било немогуће ићи без Вергилијеве зубље, тако је и народ Милице Бакрач заједно са њом кренуо за својим лучоношама. И сваком од њих, живима у вјечности и живима у овом времену, пјесму благодарну у име свог усталог рода испјевала је пјесникиња: Свети Сава, Свети Петар Цетињски, Тајновидац Његош, Свети Василије Острошки, Косовски бесмртници, Митрополит Амфилохије, Владика Јоаникије, подвижни пастири, оци Српске Православне цркве, пјесник Ранко Јововић, хиљаде знаних и незнаних  „који ходе“ – сви они су тај народ који је након вјековне летаргије устао да од своје владалачке однарођености одбрани једино што му још није отето. Вјеру.“ Нема ране за коју велика Литија „кроз цијелу Црну Гору“ није измолила мелем, а пјесникиња Литије, испјевала благодарност онима који су предводили народ, у непрекидном ходу и молитви, закључује Костић.

         Косметски пјесник Милан Михајловић стихове Милице Бакрач назива „Похвалом роду и светима“ истичући да „песникиња у свом најновијем спеву  стиже да стихом надлети и загрли Високе Дечане, Грачаницу, Пећку Патријаршију, Самодрежу, своје Косово и Метохију, наговештавајући на тај начин да је борба за светиње у Црној Гори и борба за очување светиња и на  светој српској земљи. У својој Похвали роду своме и светињама својим, она дистихом и са Трећом руком, везе и своје Словољубве руци предводника Литија, не слутећи, у тренутку записивања, да је на  стиховима неизмерне љубави и поштовања према сада већ блаженопочившем митрополиту црногорско-приморском и егзарху пећког трона, г-дину Амфилохију,  узнела у вечност  његову  Руку, Свету Руку која ју је толико пута благословила. То је Милица Бакрач увек сматрала својом привилегијом и подстреком за бројна надахнућа, а свакако да је најновије и ова Књига-Похвала која је пред нама, а којој се, уверен сам у то, у Царству Небеском, радује и сам, њен и наш Ђедо.“

         Професор Александар Вујовић сматра да је Милица Бакрач сабрала своје стихове у тешким данима, када су на великом удару биле наше светиње, те да су величанствене литије задивиле читав свијет. Вујовић пјесме Бакрачеве види и доживљава као свједочанство за покољења, која ће их читати и која ће се рађати. „Истинско пјесникињино опредељење давало је снагу у Господу, да се може пјевати и у ропству и у слободи, и овим стиховима, пјесмом и животом, ауторка свједочи Истину живота у Слободи“, записује Вујовић.

         Књига поезије Милице Бакрач „Господе није нам хладно“, објављена је уз благослов Његовог преосвештенства, епископа будимљанско-никшићког, г. Јоаникија, док је штампана под покровитељством Скупштине општине Плужине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *