Фото: Wикипедиа
За породицу Рокфелер, тачније њеног најпознатијег члана Џона везане су многе приче и легенде. Неке су урбани митови, друге имају утемељење у реалности, али једно је сигурно – ова америчка породица је уплетена у готово све поре савременог друштва. Ни фармација није изузетак.
Управо је Џон, по многима, најзаслужнији за формирање онога што је данас познато под именом „модерна медицина“, која се у највећој мери ослања на зрачење, лекове и хирургију.
Џон, рођен 1839. године, до богатства је стигао контролишући рафинерије нафте широм САД, а компанија „Стандард оил“ омогућила му је и да постане први амерички милијардер. У исто време, научници су открили да се нафта може користити за још неке ствари, попут прављења пластике (бакелит), али и различитих хемикалија захваљујући присуству великог броја витамина.
Рокфелер, човек сјајног њуха за профит, увидео је да је шанса за зараду одлична, само је било неопходно натерати Американце да напусте веровања у природне и биљне лекове и окрену се модерној медицини. То је значило да је Рокфелер морао да открије начин како да се реши конкуренције, због чега је прибегао стратегији „проблем-реакција-решење“. Тачније, створио је проблем, уплашио људе, а затим понудио раније испланирано решење.
Отишао је до свог пријатеља Ендрјуа Карниџа – још једног плутократе који је зарадио новац од монополизацијом челика – који је затим осмислио тај план. Из престижне фабрике „Карниџ“ послао је човека по имену Абрахам Флекснер да путује по земљи и извештава о статусу медицинских факултета и болница широм земље.
То је довело до Флекснеровог извештаја, који је створио модерну медицину какву данас познајемо. Непотребно је рећи, извештај је говорил о потреби прекрајања и централизације медицинских институција. На темељу овог извештаја, више од половине свих медицинских факултета ускоро је било затворено. Хомеопатија и природни лекови били су исмејани и демонизовани, а лекари су чак били затворени.
Како би помогао при прелазу и променио мишљење других лекара и научника, Рокфелер је донирао више од 100 милиона долара факултетима, болницама и основао филантропску организацију под називом “Генерал Едуцатион Боард” (ГЕБ). Ово је био класични приступ шаргарепе и штапа.
У врло кратком времену, факултети су били уравнотежени и хомогенизовани. Сви ученици су учили исту ствар, а темељ медицине је постао коришћење лекова.
Научници су добили огромну подршку за проучавање биљака које лече болести, али њихов је циљ био утврдити које су хемикалије у њима биле учинковите, а затим створити сличну хемикалију – али не и идентичну, у лабораторији, која би могла бити патентирана.
Таблета за болест је постала мантра за модерну медицину.
Дакле, сада, 100 година касније, факултети избацују лекаре који не знају ништа о предностима прехране или лековитих биљака или било какве холистичке праксе. Имамо цело друштво које су поробиле корпорације због своје добробити.
Друштво се не фокусира на лечење, већ само на симптоме, стварајући тако понављајуће пацијенте. Не постоји лек за рак, дијабетес, аутизам, астму, па чак и грип, осим у природи. Зашто би постојао прави лек? Ово је састав који су измислили олигарси и плутократи, а не доктори и научници.
Што се тиче рака, ох да, светски познато друштво „Америцан Канцер Социетy“ је основао нико други него Рокфелер 1913. године.
(Извор: новисвјетскипоредак.цом)