Филм “Балкански шпијун” снимљен је давне 1984. године, а сваке године по неколико пута се репризира на малим екранима. Као што је познато, иза сценарија стоји чувени Душан Ковачевић, који неретко прича о томе како је дошао на идеју да напише сценарио који је већ 37 година толико популаран.
Кренуо је на пут у Америку, вратио се, а онда је схватио да му је неко обио стан и имао је прилике да догађаје из личног живота пренесе на папир, а потом и филм.
– Пре него што ћу полетети на пут за Америку, звони ми неко на врата стана. Млађи човек, збуњен је, непријатно му је, ја га пустим да уђе, седне… Каже Ми знамо да путујете у Америку. Рекао ми је да зна где сам био, с ким сам се виђао. Ви ћете тамо срести неке људе који су проблематични, па бисмо ми волели, ако будете имали неких непријатности, не због нас, него због вас, да нам се јавите, па да дођете, да нам кажете, како бисмо ми видели о чему се ради. Рекао ми је одакле је, да је завршио Правни факултет, па је примљен у полицију. На крају устаје, мало му је непријатно, али дискретно оставља визит карту – испричао је у једној телевизијској емисији пре неколико година Ковачевић, а потом додао:
– И док путујем ја размишљам шта би се десило човеку који има осећај кривице? Шта би се десило некоме ко има досије? Шта би се десило некоме ко је био у полицији или ко се плаши? Или шта би се десило човеку који жели да ради? То је позив на сарадњу. Тако и почиње “Балкански шпијун”. Они позову човека на разговор, он се уплаши. Да би доказао да је лојалан, а већ је био и прошао тортуру, почиње да ради и оно што не треба да ради. На томе је функционисала цела та прича – објаснио је славни сценариста.
Међутим, када се вратио из Америке затекао је стан који је био обијен.
– Када сам се вратио, чекам ме брат и каже ми нећеш моћи одмах да уђеш у стан. Питам шта је било? Каже – стан је обијен. Бломбиран је, треба да дође полиција да установи трагове. Долази полиција, не налази ништа озбиљно украдено, испретуране неке ствари и тако даље. Занимљиво је, пре него што сам кренуо на пут нестао ми је један сат који је веома вредан, то је била прва генерација, односно серија тих сатова. Чак и тај који га је узео из полиције, он не зна шта је узео. Пошто сам пре пута отворио флашу вискија, установио сам да је цела била попијена. Имали су фино времена да се опусте и да раде. Испретурали су текстове, нешто су тражили. Тако почиње “Балкански шпијун”, позивају човека на разговор, он се уплашио, да би доказао да је лојалан, а већ је био и прошао тортуру, почиње да ради и оно што не треба. На томе је функционисала цела та прича – рекао је Ковачевић за медије.
Извор: Serbian Times