Власт је упорно годинама посезала за квазиисторијским чињеницама како би затрли трагове и темеље српске државе у Црној Гори
Колевка најстарије српске властеле – династије Немањића, твораца српске државе и цркве, владара, архиепископа, монаха, просветитеља – Немањин град на ушћу Рибнице у Морачу на грдним је мукама од бивше републичке, али и садашње подгоричке власти.
Црногорска власт се деценијама труди да докаже како Стефан Немања није рођен на Рибници и да урушени град-тврђава није немањићко, већ турско утврђење. Власт упорно посеже за квазиисторијским чињеницама како би затрли трагове и темеље српске државе у Црној Гори. Избрисати из сећања народа свест о династији Немањића основни је мотив због којег је власт забранила обнову Немањиног града.
Како би избрисали све топониме који говоре о вишевековној историји српског народа, бивша власт брисала је имена улица, мењала ђачке програме, литературу, азбуку, писмо и историју, покушавајући да докаже да су Срби у Црној Гори били само у пролазу, а никако творци, градитељи и браниоци Његошеве Црне Горе, аутохтони народ.
Из Српског националног савета (СНС) власти је поручено да неће одустати од обнове Немањиног града „јер је то колевка најстарије српске властеле – династије Немањића”.
Немањин град је међу најстаријим српским праговима преко којих су закорачиле све велике речи, и то не само у Црној Гори.
„За Србе у Црној Гори Немањин град је светиња и СНС је одлучан не само да га заштити од даљег урушавања и претварања у градско сметлиште него и да обнови и врати му стару светлост”, одлучан је председник те институције Момчило Вуксановић.
Још у време док је министар за културу, спорт и медије био Бранислав Мићуновић, пре десетак година, Српском националном савету је уручен одговор у ком, између осталог, пише да је Рибница „у рушевном стању и није конзерваторски третирана, па је неопходна израда пројекта конзерваторско-рестаураторских радова и адекватан третман кроз урбанистичку документацију града”.
Савет је у допису изразио спремност да се покрене заједничка иницијатива како би се заштитио овај споменик, док је тадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе са Цетиња Ђорђије Вушуровић у одговору на иницијативу СНС констатовао како тај споменик културе „не представља културно-историјски споменик српског народа, већ културно добро Црне Горе, на које се у потпуности односе одредбе Закона о заштити споменика културе”. Такође се упозорава да није тачан назив Немањин град јер је он само „делом у народу у употреби, и то тек од завршетка Другог светског рата. Такође, није чињенично историјски и материјално утемељен, бар не до данас”. У одговору СНС скреће пажњу како су истраживања „потврдила једино” – да је Рибница представљала „римску путну станицу, средњовековно насеље и тврђаву која је изграђена око 1477. године”, и да су од турске градње седамдесетих година 15. века до данас остали делови зида с кулом и избаченим делом куле.
„Вушуровић, истина, признаје да су ’остали делови утврђења временом нестали’, али не каже да је то учињено небригом његове институције – Завода за заштиту споменика са Цетиња. О онима који су се у овоме граду родили, копали му темеље, градили га и живели у њему, стварали нову културу и писменост – светородној лози Немањића – нема ни речи”, истиче Вуксановић.
Да је град на Рибници заиста дом из ког су поникли Стефан Немања, његов синови Стефан Првовенчани и Свети Сава, сведоче бројни докази мимо предања која се вековима преносе с колена на колено. Да је Стефан Немања рођен у Рибници, најбоље сведочи први српски романописац и писац житија српски краљ Стефан Првовенчани у чувеном Житију Светог Симеона, који каже: „Ту се роди мој пресветли отац Стефан, који обнови своју дедовину и ослободи приморске градове Скадар, Бар, Котор, Будву, Нови.” Стефан Немања је ослободио од Римљана и Грка своју дедовину све до Пељешца.
Истина је, кажу Староподгоричани, да је реч о тврђави Рибници која је у народу названа Немањин град, а која је кроз историју рушена и обнављана. Доласком Турака у српску државу Зету, која се пружала од Острога до Охрида, у зависности од дужине мача њених владара, тврђава српска постала је турска. Турци су је и рушили и дозиђивали, па има данас и трагова турског зидарства. Тврђаве из времена рођења Стефана Немање су нестале, највише у доба турске владавине, нарочито новијих векова, 17. и 18. када је немањићко камење коришћено за градњу турских кула и кућа данашње старе Подгорице.
Политика РС