Како се носити с пакленим врућинама?

Европа се припрема за талас врућине који ће захватити континент наредне седмице. Очекују се рекордне температуре. Шта раде људи тамо гдје су велике врућине редовна појава? Како се организују, како раде, како граде…?

„Талас врућине ће захватити велике дјелове Европе и јако ће се интензивирати“, рекла је портпаролка Свјетске метеоролошке организације Клер Нулис на брифингу за новинаре у уторак у Женеви.

Ови проблеми су познати у дјеловима свијета који су најсклонији врућини. Многа рјешења, развијена у борби против врућине, могла би се користити и у Европи. Промјена начина на који живимо и радимо

Многи у Европи још увијек нијесу свјесни опасности високих температура по здравље. Британска национална здравствена служба позива јавност да промјени своје навике, да избјегава Сунце између 11 и 15 сати и научи да уочи ране знаке топлотног удара.

У регијама погођеним врућином широм свијета користе се још опсежније кампање подизања свијести како би људи током опасно врућих раздобља промијенили навике у раду, дружењу и бављењу спортом.

Ахмедабад у западној Индији, који је редовно изложен екстремним врућинама, развио је низ акционих планова којима се координишу мјере државних власти и локалних заједница.

Упозорења се достављају путем ТВ-а, радија и текстуалних порука, и на јавним мјестима. Локални здравствени радници имају задатак да допру до најосјетљивијих група; послодавци се позивају да осигурају хладовину и одмор за раднике, од којих многи раде на отвореном. Храмови у Индији, библиотеке и аутобуске станице пренамијењени су у расхладне центре и пунктове на којима се дистрибуира вода.

Послодавци у Европи ће морати да промијене своје ставове према раду на отвореном или у слабо провјетреним просторима, чак и ако то иде на штету продуктивности. Нјемачки синдикати већ су предложили да би током посебно врућих дана радници морали да имају право на продужену паузу за ручак на мјестима заштићеним од сунца и врућине.

„Послодавци морају заштитити своје раднике, а и владе морају осигурати да радници добију заштиту… било да се ради о паузама у вријеме најјачег Сунца, флексибилном радном времену, ранијем почетку или чешћим паузама“, каже за ДW професорка Сари Ковац из Лондона.

Повећани одласци у хитну

Лјето је традиционално раздобље релативног затишја за здравствене службе у Европи, али с екстремним врућинама здравствени системи морају се припремити за повећање броја пацијената.

Студије показују да се у периодима екстремне врућине повећава одлазак у хитну за најмање 10 одсто. Многи људи су дехидрирали и долазе са симптомима топлотног удара и мучнине. Особе старије од 65 година посебно су у опасности.

Према садашњем тренду у ЕУ, број смртних случајева повезаних с екстремним врућинама могао би у наредних 30 година да се удесетостручи: предвиђања за 2050. годину полазе од 30.000 до 50.000 смртних случајева годишње, у односу на садашњих око 2.700 – наводи се у документу Европске комисије, објављеном прошле године.

Од смртоносног љета 2003. када су температуре од преко 40Ц довеле до претрпаности француских болница, ситуација се промијенила. Градови попут Париза сада имају опсежне системе надзора и посебне планове дјеловања у вријеме екстремне врућине.

Држава Одишха у источној Индији постигла је успјех у смањењу смртних случајева узрокованих врућином након смртоносног таласа врућине 1998. који је убио више од 2.000 људи. Тамо се текстуалне поруке и рекламни панои користе за издавање здравствених упозорења рањивим категоријама становништва, док болнице привремено отварају посебна одјељења и повећавају број особља.

Будући да екстремна врућина може оштетити електричне мреже, потребно је припремити резервне мјере. Знало се десити да болнице у Алабами и Калифорнији остану без струје током удара врућине. Новије болнице у САД морају имати помоћни агрегат за производњу електричне енергије како би се осигурала континуирана климатизација.

Климатизација као саставни дио плана развоја града

Главни град Вијетнама Ханој укључио је хлађење у свој главни развојни план за 2030. а циљ је повећати густоћу дрвећа и успоставити седам пута већу покривеност водом по особи у центру града. Као резултат тога, температуре у граду би биле отприлике исте 2030. као што су биле 2011. упркос очекиваном порасту становништва од 2,5 милиона.

Градови такође морају смањити температуре у затвореним просторима, посебно у домовима и на радним мјестима. Климатизација је уобичајено рјешење, али је то скупо и није еколошки.

Махила Хоусинг Труст, који оперише у 10 градова у Индији, сарађује са женама у подручјима с ниским приходима како би им помогао да пронађу приступачна рјешења за прегрујане домове. Бојење зидова и кровова рефлектирајућом бојом може одбити до 80 одсто Сунчеве енергије, а стављањем пузавица, земље и саксија са биљкама на кровове кућа може се смањити унутрашња температура за 2,5Ц.

Архитект Јатин Пандја из Ахмедабада погледао је традиционална архитектонска рјешења, како би пронашао одрживе начине за суочавање с врућином. Многе зграде у западњачком стилу у градовима попут Бангалореа изграђене су од челика и стакла и захтјевају сталну климатизацију. Али, Индијци су раније користили тенде и истурене прозоре налик затвореном балкону, а дворишта и прозоре с капцима за струјање ваздуха и расхлађивање.

„Не ради се о окретању сата уназад, али народна архитектура вам даје пуно увида у рјешења прије открића електричне енергије“, каже Пандја за ДW.

„Била су то врло једноставна логична начела која се данас лако могу прилагодити данашњим захтјевима.“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest