КАКО СУ СЕ РУСИ БЕЗ БОРБЕ, УЗ БОЖЈУ ПОМОЋ, ОСЛОБОДИЛИ МОНГОЛСКОГ ЈАРМА

Вријеме читања 3 минута

КАКО СУ СЕ РУСИ БЕЗ БОРБЕ, УЗ БОЖЈУ ПОМОЋ, ОСЛОБОДИЛИ МОНГОЛСКОГ ЈАРМА

Пише: Владан Јевтић

“Велико стајање на реци Угри” – тако се зове преломни догађај  руске историје који се десио 1480.године и означава ослобађање руских кнежевина од двоиповековног јарма монголо-татарске Хорде и почетак стварања велике руске империје.  Ова конфронтација на реци Угри, у Калужској области, на око 200 километара од Москве, има један мистичан значај, који су Руси схватили као последицу божје помоћи и заступништва Пресвете Богородице.

Називају је још и  “Битка нерава” из које су руске трупе московског великог кнеза Ивана III изашле као победници, мада до битке практично није ни дошло.

Десетине хиљада војника је стајало, са обе стране реке, чекајући подобан моменат за бој. Руска војска је била знатно слабија, нарочито када је татарским одредима обећао помоћ у војсци и наоружању пољско-литвански краљ Казимир.

Кнез Иван је био колебљив, схватајући да би требало да ступи у неравноправан бој, чак је у једном тренутку поручио из Москве, своме сину, који је био непосредно на фронту са војском – да се повуче!

Иван Млађи је то одбио, подржан кнежевим духовником архиепископом Васијаном, који се обратио Господару следећим речима, које су остале забележене у руској историји, као вечни завет:

“ТРЕБА ЛИ СМРТНИЦИ ДА СЕ БОЈЕ СМРТИ? ОД СУДБИНЕ СЕ НЕ МОЖЕ ПОБЕЋИ! ЈА САМ СТАР И СЛАБ АЛИ ТАТАРСКОГ МАЧА СЕ НЕ БОЈИМ”!

Руси су остали на положајима. Чекали су… Писмо које је послао татарски кан Ахмет, са наредбом да се предају и да им ништа неће бити, ако наставе да плаћају данак, кнез Иван је једноставно поцепао.

Татари су неколико пута покушали да пређу реку, која је иначе ширине око 120-140 метара, али су их руски топови спречили у томе. Њихова чувена коњица је била неупотребљива… Руси се, упркос претњама нису повлачили. Чекали су, схватајући да, кад дође до боја, њихови животи практично више не постоје. Та игра живаца је трајала скоро месец дана… Наступио је новембар, почео је вечни руски савезник – мраз, река се заледила, напад више није био могућ. Татари су се повукли, руска московска кнежевина се после тога консолидовала, објединила мања кнежевства и постала сила – Велика Московска Кнежевина, којој Татари више ништа нису могли.

Карл Маркс је, из европског угла, овако објаснио ступање ослобођење моћне Русије, на светску сцену: “Европа која је почетком владавине Ивана III била слабо упозната са Московском Кнежевином, стешњеном између Литванаца и Татара, била је запањена појавом огромне империје на својим источним границама”.

Мислим да та запањеност траје до данас…

~~~

На месту где се та велика и пресудна за руску империју “борба без борбе” десила, у Калужској области, данас постоји музеј са огромним платном – дијарамом, коју је, 2014. године, насликао руски сликар Павел Риженко (1970-2014). Платно је дужине 23,6 а висине 6,7 метара, са више од 500 ликова…

Завршио је велики уметник своје дело за два месеца, али кажу да му је одузело толико енергије и снаге да је то један од разлога што се непосредно после завршетка овог ремек-дела, изненада, неочекивано, упокојио у својој 44-ој години живота… Музеј, који се иначе налази на територији Калужског Свето-Тихоновског манастира, отворио је руски патријарх Кирил, исте године…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest