Пише: Катарина Вукићевић дипл. психолог
Новонастала ситуација једнако је тешка како за ђаке тако и за професоре. Потешкоће са којим се суочавају су различите, али на свакога дјелују.
Оно што је примјетно јесте да је ђацима учење ових дана знатно отежано. Родитељи су се поново отворили уџбенике и уче заједно са својом дјецом. Коментари како дјеце, тако и родитеља се углавном односе на то да је домаћих задатака превише и да је дјеци заиста тешко да постигну све.
Који су најчешћи проблеми у учењу?
- Осјећај благог заборављања
- Осјећај “помијешаности“ наученог
- Неразумијевање текста
- Пасивно ишчитавање
- Нередовно учење
- Стално одлагање
- Брзо одустајање
- Учење без понављања и провјеравања
Како да дјеца боље науче и запамте градиво?
Први корак јесте да се “освијетли“ став према учењу. Од тога зависи и сама мотивација. Није ријетка ситуација да ученик буде без мотивације. Разлози су многобројни: много обавеза, много страница, неразумијевање градива и још много тога. Зато је јако битно развити позитиван став према учењу. Најприје, запитајте се због чега учите; да ли је то због школског просјека и боље оцјене, да ли је то због жеље да се стекне знање, да се “припада“ некој групи..? Разлози могу бити многобројни и од њих зависи воља за учењем.
Добра припрема је кључ ефикасног учења!
- Организујте своје вријеме
- Систематизујте градиво
- Пишите бјелешке
- Учите са разумијевањем
- Обезбиједите адекватан простор за учење
На шта се још може обратити пажња како би учење било ефикасније?
Прављење распореда је заиста битна ствар. Помаже нам ако направимо распоред дневних активности и ако се испланира вријеме за учење и вријеме за одмор. Термин за учење можете изабрати сходно осталим обавезама те својим навикама, али је јако битно да учење буде редовно. Простор у којем се учи је од велике користи, препоручује се да учење буде за столом јер то одржава будност, навике као што су учење у кревету или на фотељи често знају да успавају, смање концентрацију.
Телевизор, радио, телефон или друге уређаје треба држати искљученим, јер у супротном одвлаче пажњу и концентрација опада. Простор за учење треба бити добро освијетљен. Осим ствари које су неопходне за учење све остало склоните са стола, чашама и тањирима са храном није мјесто на столу.
Учити краћи временски период али често – концентрација, нарочито код дјеце не траје дуго. И зато је потребно правити паузе у учењу. Затим, одредити и вријеме у које ће се учити. Сада док нема школе најбоље би било учити ујутру. Тада су дјеца одморна, сконцентрисана и имају остатак дана за слободне активности и игру.
Преиспитивање знања– како би били сигурни да је градиво научено, потребно је да истог да након неколико сати од учења поновимо оно што смо учили.
Текст је написан помоћу прегледа релевантне литературе