Забранили му да дође у Југославију јер је рекао да је поносан што је Србин!
Славни холивудски глумац Карл Малден (Младен Секуловић) на самрти је имао је само једну жељу – да поново види Србију.
Велики Карл Малден “Оскара” је добио као негативац у филму “Џунгла на асфалту”, 1951. године, у коме је наступао са Марлоном Брандом. На додели “Оскара” сједио је са Хемфријем Богартом и Лорин Бекол.
НАЈВЕЋИ СУ УЧИЛИ ОД ЊЕГА
Карл Малден је имао богату глумачку каријеру дугу преко 60 година. Био је велики филмски глумац, играо је и у позоришту, па се опробао и као редитељ. Играо је са највећим глумцима свијета, а занимљиво је да су неки од њих говорили да су од њега много научили.
Био је први предсједник Америчке филмске академије у Холивуду и оснивач угледне умјетничке библиотеке у Беверли Хилсу, највеће у Америци. Био је натпросјечан глумац, а они који су га добро познавали кажу да би био успјешан и у многим другим занимањима. Волио је и спорт. Био је изузетан кошаркаш. Посебно је волио Пита Маравића, једног од највећих америчких и најбољих кошаркаша српског поријекла свих времена.
Карл Малден је рођен 1912. године као Младен Секуловић у чувеном рударском градићу Гери, у држави Индијана, надомак Чикага, где су се између два велика рата сакупљали дошљаци из Херцеговине да раде у оближњој челичани. Нјегов отац Петар Секуловић је из Билеће дошао 1906. у Америку да нађе рођаке, и у њој остао. Пошто је био предводник српске колоније, своја три сина, па и Младена, увео у први црквени хор “Карађорђе”, у гимнастичарски клуб “Сокол” и српски театар. Мајка Марија била је чешког поријекла.
Карла Малдена или Младена Секуловића, како је волио да га зову или само Младен, а Американци су говорили Малден, знали смо само као великог глумца, али смо мало знали о њему као човјеку који никада није заборавио своје поријекло и народ коме припада.
“Срећан сам што сам рођен у српској кући, што сам крштен у српској цркви, што је редовно посјећујем, што пјевам у српском хору и што могу да кажем да сам Србин”
На ново име тешко је пристао, јер су то захтијевали његови менаџери и продуценти, јер је Секуловић било крајње тешко изговорити. Ипак у филмовима у којима је играо, име Секуловић је често изговарао он, јер је од сценариста тражио да неки од јунака носе то презиме.
Познато је да је био привржен српској православној цркви. У цркви је крштен и добио је име Ђорђе. Пјевао је у црквеном хору, а цркву је, када је постао имућан, веома помагао.
“Ја сам се тако неколико пута годишње појављивао на тој бини у цркви, где сам, жгољав какав сам био, глумио злог Турчина с великим црним брцима. Подигао бих мач и викао “Напријед!”, а за мном би у јуриш кренуло још троје мршаве дјеце. Тако је почела моја глумачка каријера”, сјећао се Младен Секуловић своје младости.
У свом обраћању у њујорку најприје је истакао своје српско поријекло и задовољство што припада том народу. Неки високи функционери су му то веома замјерили и обиљежили га као националисту, коме је стављена забрана доласка у земљу његовог поријекла.
Крајем тридесетих био је ђак “Гудманове глумачке школе”, када је упознао Марлона Бранда, а потом и Кирка Дагласа. Први пут је са Брандом глумио у “Кафани поред пута”, а потом и у легендарном филму “Трамвај звани жеља”. Афирмисао се ТВ серијом “Улице Сан Франциска”, у улози детектива, али је популарност стекао када је постао “Скаг”, борбени амерички радник у тросатном ТВ филму.
“ЗЛОЧИН” И КАЗНА
Увијек када је био у прилици да се јавно обрати, готово увијек је користио прилику да истакне своје српско поријекло. Био је велики српски патриота, али је волио је све народе свијета. На један позив представника бивше Југославије, који му је пренео близак пријатељ Дан Тана (Добривоје Танасијевић), да поздрави велики међународни скуп у Њујорку, Карл Малден је то са задовољством учинио.
Колико год да сам хтио да будем обичан амерички клинац, осећао сам се као аутсајдер, разапет између мог српског дома и остатка свијета. Лојалност српском поријеклу била је највећа вриједност у дому мога оца.
Та забрана му је скинута тек када је требао да дође у Југославију, на снимање филма “Сутон”, почетком 80-тих прошлог века и тај проблем је ријешен уз посредовање највиших представника двије државе. Филм је сниман у Истри, а том приликом посјетио је главни српски град – Београд, а потом и родну Билећу, одакле му је отац Петар и гдjе вјечно почивају његови најближи. Сјећања на те дане радо је евоцирао приликом сусрета са нашим људима.
СПОМЕНИК У БЕОГРАДУ
Вишедеценијска неправда о човјеку српског поријекла који је у сфери умјетности стекао свјетску славу, донекле је исправљена откривањем споменика у Београду 2018. године, где је Карл Малден приказан као у филму “Трамвај звани жеља”.
У Музеју југословенске кинотеке у јулу 2016. отворен је и легат Карла Малдена (1912-2009), где су изложени лични предмети и неки реквизити са снимања Оскаром награђеног глумца – његове награде, међу којима је звезда са Булевара славних у Холивуду постављена 1960. и Награда Макса Хауфлера, затим црквени орден Светог Саве и медаља Белог анђела, писма Жаклине Оназис и Джорџа Буша Старијег (његова унука Емили Дорнер донијела је и писмо Марлона Бранда) као и шешир који је носио као детектив Мајк Стоун у серији “Улице Сан Франциска”) и др.
избор: Serbian times