Шампиони по броју обољелих
Према подацима европских статистичких центара, Црна Гора има стопу од 2.385,15 регистрованих случајева коронавируса на 100.000 становника.
Црна Гора је на првом мјесту у Европи по броју обољелих од почетка пандемије ковида-19 на 100.000 становника.
Према подацима европских статистичких центара, међу првих 10 од 45 европских земаља са највише заражених нема нити једне друге државе из региона.
Према подацима објављеним 16. октобра, Црна Гора има стопу од 2.385,15 регистрованих случајева новог коронавируса на 100.000 становника, на другом мјесту је Јерменија, а на трећем Шпанија. Сјеверна Македонија је по броју до сада инфицираних на 100.000 становника на 11. мјесту, а Босна и Херцеговина на 14. Косово је према истим критеријумима на 17, Албанија на 27, а Хрватска на 28. мјесту. Слиједи Словенија, која је мјесто иза Хрватске, док је Србија на 30. позицији са 509.12 инфицираних на 100.000 становника.
Када је ријеч о стопи оболијевања у посљедњих седам дана, највећи број инфицираних на 100.000 становника забиљежен је у Андори, па у Чешкој, затим Белгији и Холандији, док је Црна Гора на петом мјесту.
Црногорски епидемиолог у пензији, професор Новица Вујошевић, раније је за “Вијести” оцијенио да је Црна Гора лошије прошла у односу на друге земље, а да нема великог оправдања за то.
“С обзиром на степен друштвене организованости, квалитет медицинске службе и кадровску структуру, нема оправдања за оволики број заражених”, рекао је он.
Од полицијског часа до масовних окупљања
У Црној Гори је током првог таласа коронавируса, који је пропраћен строгим мјерама Националног координационог тијела за заразне болести (НКТ), забиљежено 324 случајева ковида. Током другог таласа, који траје од јуна, дешавало се да у једном дану буде регистровано више инфицираних него током читавог првог таласа који је трајао око два и по мјесеца.
Иако ванредно стање није било проглашено, у априлу и мају на снази су биле бројне рестриктивне мјере. На примјер, забрањен је боравак више од једне особе на јавном мјесту, “полицијски час” радним данима почињао је у 19, а викендом од 13 и 11 часова, па до пет сати ујутру наредног дана, угоститељски објекти нису радили, паркови и плаже били су закључани, забрањена је била посјета другим домаћинствима, међународни, међуградски и градски превоз, у аутомобилима нису могле да буду више од двије особе… Црна Гора је била корона фрее дестинација пуних 42 дана, а вирус је поново регистрован средином јуна.
Надлежни током љета нису доносили рестриктивније мјере, осим у јулу, када је због повећане локалне трансмисије вируса у појединим општинама на сјеверу забрањен рад угоститељских објеката, одлазак у туђа домаћинства или ограничен боравак више од двије особе заједно на отвореном…
Након парламентарних избора, одржаних 30. августа, драстично је растао број инфицираних, усљед масовних окупљања присталица дотадашње опозиције и власти. Чак и чланови НКТ-а и других тијела које је основао НКТ присуствовали су такозваним “патриотским скуповима”, или јавно позивали људе да се окупљају супротно важећим мјерама.
Упркос лошој епидемиолошкој слици, током септембра нису предузимане рестриктивне мјере, већ је НКТ више пута упозоравао да се поштују мјере и наређивао инспекцији да кажњава оне који их крше. Тек крајем прошлог мјесеца, уведен је систем семафора, према којем се рестриктивне мјере уводе у општинама сходно кумулативној инциденцији, односно броју заражених у претходних 14 дана на 100.000 становника, на период од двије седмице.
У првој групи су општине са мањом стопом заражених од 400 на 100.000 становника, гдје се наставља стриктно поштовање и контрола важећих мјера. Друга група подразумијева општине у којима је између 400 И 799 инфицираних на 100.000 становника у претходних 14 дана, гдје се рад угоститељских објеката ограничава до 22 сата, а за истим столом могу да сједе највише двије особе. У трећој групи налазе се општине које су имале од 800 до 1.199 инфицираних на 100.000, а у којима се забрањује рад угоститељских објеката осим за госте хотела и окупљање у објектима становања лицима која нису чланови истог домаћинства. Осим ове двије мјере, за четврту групу у којој је стопа инфицираних већа од 1.200 важи и забрана изласка од 22 до 5 сати ујутро.
Још три смртна случаја
На питање телевизије “Вијести” да ли сматра да су људи изгубили повјерење у Институт за јавно здравље (ИЈЗ) јер су селективно осудили предизборне и постизборне скупове, директор те институције Бобан Мугоша казао је да су њихови епидемиолози константно упозоравали да се не иде на јавне скупове.
Он је истакао да је код инфекције новим коронавирусом најважнија лична одговорност.
Мугоша на ТВ Вијести
Мугоша на ТВ Вијестифото: ТВ Вијести
Упитан да ли разматрају још неке рестриктивне мјере, Мугоша је рекао да здравствени систем још добро одговара на епидемиолошку ситуацију и да је то мјерило да ли ће се нешто погоршавати.
Појаснио је да се у Чешкој позива њихов кадар да се врати из иностранства, праве привремене болнице, а да црногорски здравствени систем држи ситуацију под контролом.
Истакао је да се нада да нећемо имати скок инфицираних као Хрватска или Словенија.
У лабораторијама у Црној Гори јуче је регистровано 74 новопозитивних случајева, међу 358 анализираних узорака, а од петка поподне до јуче у исто вријеме преминула су још три ковид позитивна пацијента.
Из Подгорице је више од половине новоинфицираних (44). Из Бијелог Поља је осам нових случајева, Никшића и Бара по пет, Колашина четири, Котора и Мојковца по два, Пљеваља, Цетиња, Рожаја, Цетиња и Берана по један.
Пристигло је и 182 резултата из Нјемачке, међу којима су откривена 72 новопозитивна случаја који су узорковани 12. и 13. октобра. Из Подгорице је још 60 инфицираних, Цетиња осам, Улциња четири.
Из ИЈЗ су казали да се резултати преосталих 212 узорака упућених у Нјемачку очекују током јучерашњег дана и да ће да буду узети у обзир приликом рачунања општинских стопа инфицираних, од којих зависи примјена рестриктивних мјера.
Из ИЈЗ је саопштено да су преминули пацијенти из Тивта, Бара и Рожаја, рођени 1949, 1969. и 1963. године, који су лијечени у барској и беранској болници. На болничком лијечењу јуче је било 292 пацијената.
У КЦ-у је међу хоспитализованима 26 животно угрожених пацијената, никшићкој болници пет.
Строже мјере у пет општина, вјероватно и у Подгорици
До погоршања епидемиолошке ситуације у претходне двије седмице дошло је у Будви, Колашину, Улцињу, на Цетињу и Жабљаку, па ће у тим општинама од понедјељка бити затворени угоститељски објекти и забрањено окупљање у објектима становања лицима која нијесу чланови заједничког породичног домаћинства на 14 дана. У тим општинама, сходно систему семафора, прелази се и на онлајн наставу.
Синоћ је било неизвјесно да ли ће се тим општинама придружити и Подгорица, у којој је кумулативна инциденција јуче поподне износила 792,7 на 100.000, а Мугоша је рекао да су велике шансе да се то и деси.
ИЈЗ је саопштено да ће одлука о евентуалном пооштравању мјера у главном граду бити донесена након статистичке обраде још 212 узорака послатих у Њемачку.