Специјално државно тужилаштво (СДТ) ни након пет година није одлучило да ли ће подићи оптужницу против руског бизнисмена Игора Лазуренка, а истражитељи којим руководи Миливоје Катнић још утврђују да ли је “прљавим” новцем купио, а потом и реконструисао елитне хотеле “Авала” и “Бјанка”, у Будви и Колашину.
На питање “Вијести“ да ли је донијета одлука, из СДТ-а је одговорено да је извиђај још у току.
“Провјеру евентуалних неправилности у вези са реконструкцијом хотела ‘Авала’ у Будви и ‘Бјанка’ у Колашину, извиђај је и даље у току“, навела је у одговору “Вијестима“ специјална тужитељка Сања Јовићевић, наглашавајући да у предметима у којима су лица пријављена, осумњичена, окривљена или оптужена за кривична дјела, СДТ указује на претпоставку невиности предвиђену Уставом и Закоником о кривичном поступку, која подразумијева да се свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда. Из СДТ нијесу одговорили да ли је у истрази саслушан Лазуренко.
Обимна документација, уз изјаве блиских сарадника Лазуренка, предата је СДТ-у још прије пет година, када је и предочена шема како је наводно десетине милионе еура прљавог новца пребацивано у Црну Гору са оф-шор компанија чије је сједиште на Британским Дјевичанским Острвима и Панами.
СДТ је прије двије године ангажовало и судског вјештака грађевинске струке, који је радио анализу документације.
Наводно, ријеч је о чак 50 милиона еура који су пребачени у Црну Гору, али се још утврђује да ли је ријеч о прљавом новцу.
Хотел “Авала” је 2003. године за 3,2 милиона еура продат фирми “Бепплер & Јацобсон Монтенегро”, црногорској подружници лондонске компаније “Бепплер & Јацобсон ЛТД“.
Девет година касније, пред Арбитражним судом у Лондону један од сувласника фирме Зоран Бећировић подио је тужбу против Лазуренка и почело је да се одмотава клупко.
Црногорски бизнисмен је двије године касније добио судски спор, потом и исплаћен, а током поступка на видјело су изашли бројни детаљи о пословању Лазуренка који није могао да докаже поријекло новца.
Од тада, Катнићеви тужиоци испитују и да ли је Лазуренко у реконструкцију “Авале” и “Бјанке” уложио осам милиона еура које је, како тврде бивши руководиоци руске нафтне компаније ТНК- БП (Бритиш Петроелеум), незаконито узео из касе те фирме док је био директор сектора за логистику.
Пред лондонским судом, извршни директор те нафтне компаније Герман Хан, потпредсједник Владислав Јегуров и директор унутрашње економске безбједности Борис Левин, потврдили су да је Лазуренко из те фирме узео најмање осам милиона еура. Наводно, Лазуренко им је то признао на састанку у Москви, али уговор о признању никада није потписао јер је са породицом напустио руску пријестоницу у коју се више није вратио, а за њим је расписана потјерница. Лазуренко од тада слободно долази у Црну Гору и неријетко борави у своме хотелу.
Нјегови бивши пословни партнери из Русије тврдили су да се новац из њихове нафтне компаније преливао на кћерку фирму “ТОЦ-БВИ”, јер је Лазуренко као директор имао права да јој уплаћује паре, што је и чинио.
Потом је наводно новац са кћерке фирме пребациван на оф-шор компаније које је неформално контролисао, а са тих рачуна је плаћао реконструкцију хотела у Будви и Колашину.
Документа достављена прије три године тужиоцима, показују да је “ТОЦ-БВИ” закључивала маркетиншке уговоре са “Еастонберрy Бусиенесс ЛЛЦ”, компанијом чије је сједиште на Панами. Иако се као оснивачи фирме појављују Дидимо Бајард Морено и Антонио Алварез Молино, документа показују да је “Еастонберрy Бусиенесс ЛЛЦ” плаћала бројне рачуне за реконструкцију хотела “Авала”.
Међу бројним доказима је и комуникација између Лазуренка и адвокатоа “Бепплер & Јацобсона” Бранка Чоловића, из које се види да је “Еастонберрy Бусиенесс ЛЛЦ” уплатила на рачун фирме “Тијана трединг“ новац за набавку вентилације и кухиње за хотел “Авала”.
Међутим, ту није крај току новца, па се он са “Еастонберрy Бусиенесс ЛЛЦ” пребацио на нову фирму “Собенцо ЛТД”. Сједиште те фирме је на Британским Дјевичанским Острвима, а основала ју је Светлана Лазуренка, Игорова супруга. Двије фирме имају закључен уговор о трансферу нафтних деривата, а са рачуна “Собенца” уплаћиван је и новац државним црногорским институцијама за куповину појединих некретнина.
“Авала” тргована из Панаме
Новац за куповину хотела “Авала“ стигао је из Панаме да би легао на рачун подгоричког Привредног суда.
Тужиоци пред собом имају комплетну документацију о томе како је исплаћено 3,2 милиона еура за куповину будванског хотела.
На рачун “Бепплер & Јацобсона Монтенегро” новац за куповину хотела, поред централне фирме из Лондона, уплатила је и оф-шор фирма “Лубуриа инвест”, по основу кредитне позајмице. На челу “Лубуриа инвест” која је регистрована прије двије и по деценије на Британским Дјевичанским Острвима, била је Светлана Лазуренко. Она је “изашла”, сједиште је пресељено у Панаму, а на челу фирме нашао се Марцел Телсер, један од кључних људи који је контролисао Лазуренкове компаније и токове новца.
Компанија “Лубириа” је 2003. преко швајцарских банака уплатила фирми “Бепплер & Јацобсон” 1,6 милиона еура, који су потом пребачени на рачун Привредног суда.
Годину касније, остатак од 1,6 милиона еура уплаћен је преко фирме “Троклеy”, чије је сједиште такође у Панами. И тај новац завршио је на рачуну са ког је купљен хотел, али у виду кредитне помоћи.