Његов опроштајни говор над одром митрополита Амфилохија у потпуности је заокружио национални и симболички смисао духовног јединства српског народа у Црној Гори, Србији и Републици Српској, и показао да је наша света Српска православна црква вјечна и нераскидива у темељима вјекова које је узидао свети Сава.
Српски народ и наша света Српска православна црква остали су данас без свог духовног поглавара Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, саборника наше православне мисли, истинског подвижника у постбиблијском времену, који нас је изнова враћао вјери и најбољим вриједностима нашег народа, казао је један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић.
„А има ли трајнијих вриједности од оних које се творе и упијају у царском граду Призрену и Богословији у којој је патријарх Иринеј би ђак, професор и ректор. Управо је та завјетна косовска мисао око његове главе још за живота рисовала ореол човјека и духовника који је израстао из великог српског народа. А као што написа Милош Црњански: “бескрајни плави круг и у њему звезда”, тако сам и ја у једној децембарској ноћи, кад су непоменици кидисали на наше светиње у Црној Гори, и кад смо свијећом на вјетру жељели освијетлити тамни вилајет људске неразумности, добио од Његове Светости благослов да Српску цркву треба бранити свагда и на сваком мјесту. И збиља је те вечери патријарх Иринеј био звијезда – путоказница према којој смо се управљали у одбрани наших светиња, и на томе наш народ у Црној Гори треба вјечно да му буде благодаран“, истакао је Кнежевић.
Посљедњи пут кад смо се видјели, каже Кнежевић, у Патријаршији био је насмијан, благ и поносан на јединство нашег народа, које је у вријеме његовог духовног брођења нашом црквом било све видљивије.
„Чак и кад су га нападали они који би урадили све због ситних политичких рачуница и таштих слабости људске природе, Он је смјерно, али самоувјерено и храбро настављао свој јевандјељски пут достојан својих претходника хиротонисаних у светој Пећаршији. Зато је свако ко је једном имао тај благослов да разговара са нашим патријархом Иринејом осјетио посебност тренутка у којем је знао да се састао са историјом. Његов опроштајни говор над одром митрополита Амфилохија у потпуности је заокружио национални и симболички смисао духовног јединства српског народа у Црној Гори, Србији и Републици Српској, и показао да је наша света Српска православна црква вјечна и нераскидива у темељима вјекова које је узидао свети Сава. Патријарх Иринеј је у храму Христовог Воскресења у Подгорици засијао бесмртношћу порука које је упутио, својим доласком у Црну Гору, свјесно ризикујући своје здравље, још једном посвједочио да страха нема пред вјечним животом у Царству небеском, зато је и његова душа јутрос посебно засијала пред лицем Господа нашег. Управо је Господ нашем патријарху Иринеју додијелио благослов да дочека завршетак радова на храму светог Саве на Врачару којем се посветио свим својим бићем и молитвама, и који ће бити задужбина свеколиког српског народа, и тако још једном потврдио великог Његоша: “ виле ће се грабит у вјекове да вам вијенац достојан саплету.” А достојан за живота, патријарх Иринеј још достојнији ступа у небески сабор да крстом и молитвом настави апостолско бдење над нашим народом“, рекао је Кнежевић и додао:
„Нека је вјечан спомен и Царство небеско патријарху српском Иринеју“.