Пише: Проф. др. Драган Копривица
Након цивилизацијског чина озбиљне даме из озбиљне земље, Нј. Е. амбасадорке Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске у Црној Гори, Алисон Кемп, након достојанствене посјете Митрополији црногорско-приморској, и мудре изјаве о потреби избјегавања насиља и примјене силе, аутор ове колумне очекује експресан и оштар демарш режима. За почетак би то био позив амбасадорки да смјеста оде у МВП, и суштину посјете Митрополији детаљно појасни изнервираном министру Дармановићу, да умањи бар његове душевне боли.
Ово тим прије што је Алисон Кемп подржала спремност Митрополије на рјешавање свих питања у духу дијалога, мира, толеранције и међусобног уважавања.
Због посјете амбасадорке Митрополији треба да услиједи и оштро реаговање гласноговорника ДПС-а, или, још боље, у маниру те партије, запомагање неког лидера сателитске странке. Уз отворено питање шта је британска амбасадорка хтјела овом својом посјетом да каже. Јер се, по режимским оцјенама, већ грубо и отворено ставила на страну Митрополије и умијешала у отворена питања државе Црне Горе.
Из Министарства вањских послова морало би услиједити и подсјећање да МВП, свако мало, зивка Нј. Е. амбасадора Србије у Црној Гори, Владимира Божовића, за појашњење навода чак и на фејсбуку. Чак и независно од тога што је својевремено на пријем звао и г. Катнића, који све вријеме вриједно пакује државни удар и робију лидерима ДФ-а.
Међутим, да ли у нади да јавност неће обратити пажњу на посјету британске амбасадорке Митрополији, да ли што је британска Амбасада претврд орах за критике, тек све режимске адресе по овом питању дјелују по његошевски: “Моје племе сном мртвијем спава.” Или, по народски: боље с миром него с чиром.
А да је јуче у Митрополији био амбасадор Србије, и то, гле случаја, након догађаја у Будви, Србија би данас била оптужена за најгрубљи облик мијешања у унутрашње ствари Црне Горе. За провидно намјештен сусрет с Митрополитом у циљу рушења Монтенегра, којег, по званичним свјетским листама, ионако више нема на мапи земаља демократије.
А угледној амбасадорки се не смједе спочитати ни што је примљена директно на Цетињу, баш у данима кад је ескалација полицијског насиља у Будви попримила екстремне размјере. У сваком случају, Божовић би имао шта слушати. Али министар Дармановић нема тај капацитет да Кемповој очита буквицу: “Знате ли Ви да ми у Црној Гори све дијелимо на наше и њихове, а Ви одосте управо код њихових на Цетиње?!”
Још ако се овоме дода да ни племенита амбасадорка САД-а, Џуди Рајзинг Рајнке, није прећутала насиље режима над мирним народом у Будви, онда испаде да стратешки партнери роваре против “демократског” Монтенегра. У сваком случају, остаје да чекамо да ли ће изнервирани министар Дармановић преломити, и упутити протестну ноту Кемповој. Мада су за тако што изгледи доста мали. Јер ова дволична власт, која о јаду забави сву Црну Гору, има дупле аршине и по том основу: кога можеш газити – згази га, кога не можеш, осмијехни се као да нијеси одавде…