Мина Брајовић сматра да медицинске маске треба оставити за медицинске раднике и особе које имају симптоме или брину о особама које су заражене.
Мина Брајовић, директор канцеларије Свјетске здравствене организације у Црној Гори, казала је да је СЗО остала при ставу, а на основу досадашњих доказа, да употреба маски од стране здравих особа не пружа нарочиту заштиту, већ је неопходно спроводити и све друге мјере превенције.
Она објашњава да медицинске маске треба оставити за медицинске раднике и особе које имају симптоме или брину о особама које су заражене.
„Ипак, Црна Гора иде ка том путу да прогласи обавезност ношења маски, као и многе друге земље у Европи, али се при томе мора водити рачуна о епидемиолошкој ситуацији и циљевима саме мјере ношења маски, амбијенту у којем се препоручује ношење и расположивости маски“, истиче Брајовић за Вијести.
Како је казала, коришћење платнених маски и њена учинковитост зависи и од слојевитости маске, да ли је водоотпорна, колико је пропустљива, али за сада нема доказа да такве маске помажу у превенцији.
„Мора се ићи са јаком комуникационом стратегијом јер је важно објаснити грађанима како се маске правилно стављају, користе и одлажу, јер једна грешка у овим корацима може значити заразу, па се мора водити рачуна и о свим хигијенским мјерама“, саопштила је Брајовић.
Она напомиње да је планирање ублажавања мјера резултат свих претходних мјера контроле, али и сарадње грађана који су се придржавали мјера.
„Важно је скренути пажњу да и даље треба бити опрезан, придржавати се мјера и постепено их ублажавати, како би се епидемиолошка ситуација одржала под контролом као и до сад“, каже Брајовић и додаје да земља мора да процјењује ризик, прати понашање грађана и на основу тога усклађује своје поступке.