Комуникација је процес сврсисходног и разумљивог преноса идеја, мисли и осећања. Студије су показале да је комуникација изузетно суптилна и изненађујуће сложена активност. Добру комуникацију је тешко постићи и само сазнање ове чињенице је од великог значаја.
Вербална комуникација Комуникација у оквиру које се користи изговорена реч као начин преношења поруке, назива се вербална комуникација. У оквиру ње могу се постављати питања,разматрати позиције,утврдити план активности и размотрити понуђена решења. Овакав вид комуникације не заснива се само на значењу речи, већ и на разумљивости говора,јасноћи логичног тока мисли,висини гласа и информацији.
Невербална комуникација Под невербалном комуникацијом подразумева се начин на који се јединка без речи изражава и комуницира. Случајне или намерне поруке, које нису ни написане, ни изговорене, односе се на невербалну комуникацију. Ове поруке су мање под свесном контролом, теже их је сакрити, па могу имати веће значење од речи. Говор тела у комуникацији чине: гестови, израз лица, визуелни контакт, физички контакт, лични простор.
Комуникација је централни аспект у конфликту и његовом решавању. Готово сваки конфликт у себи садржи проблеме у комуникацији као узрок или као последицу. У конфликту разликујемо неколико врста понашања односно начина комуникације: пасивна, агресивна, пасивно-агресивна и асертивна комуникација.
Пасивна комуникација је заснована на недостатку поштовања самог себе. Често је праћена неспособношћу изражавања сопствених осећања, жеља и брига.
Агресивна комуникација односно понашање је када се своје потребе изражавају нападањем друге стране, оптуживањем за лоше намере, етикетирањем итд. База агресивног понашања лежи у недостатку поштовања према другима. Агресивно понашање има своју добру страну изражену у јасноћи циља и метода до којег се жели доћи. Међутим за постизање конструктивног решења ово није добар вид комуникације.
Манипулативна или пасивно-агресивна комуникација се одликује недостатком поштовања према себи и другима. У оквиру ње долази до порицања сопствених и угрожавања туђих права. Манифестације овог понашања су окривљавање других, повлачење, давање непримјерених изјава и слање дијаметрално супротних порука са циљем да се контролише друга страна.
Асертивна комуникација је када се у току неког конфликта отворено изражава брига, потреба или неслагање на начин који поспешује решавање проблема . Ова врста комуникације се заснива на поштовању себе и других.
Када са неким разговарамо, наш однос према том човеку се огледа у начину на који разговарамо. Ако га вређамо или ако обезвређујемо њега као личност, а не супростављамо се његовим ставовима, то говори искључиво о нама и нашој култури.
Л.К.К