Пише: Лејла Кубуровић Кастрат дипл. фарм. спец.
Иако коприва расте као коров и сматра се доста запостављеном биљном врстом, поседује својства због којих се користи у фармацији и исхрани. Сви њени делови (поготово лист и корен) садрже биоактивне супстанце, а препарати од коприве се првенствено препоручују за лечење реуматских стања и инфекција мокраћних канала, а у новије време за лечење алергија. Корен се користи за ублажавање симптома бенигне хиперплазије простате. Богата је антиоксидантима који помажу да се тело избори са токсинима и слободним радиклаима који оштећују наша ткива, а минерали и витамини које поседује јачају имунитет. Користи се за прочишћавање крви и појачавање излучивања течности из организма, па је нашла примену код свих обољења изазваних акумулирањем токсина у организму (екцеми, главобоље, реуматизам, гихт, артритиси).
Коприва је богата гвожђем, па се користи код анемија изазваних недостатком гвожђа. У народној медицини се сматра да коприва „јача крв“, па се корисити код бледила, анемија, малокрвности, недостатка енергије, брзог умарања. Примењује се и против опадања косе и перути у виду шампона и тинктура за утрљавање у корен косе, али и као чај и тинктура за унутрашњу употребу. Опадање косе је честа пратећа појава анемије, па коприва која је богата гвожђем утиче на решење правог узрока проблема. Сем гвожђа, коприва садржи и силицијумову киселину, а силицијум је неопходан градивни елемент који омогућава изградњу коже и косе.
Коприва стимулише рад органа за варење, смањује болове у желуцу, стимулише секрецију желудачних жлезда, стимулише функционисање јетре, жучи, слезине и панкреаса. Доприноси регулацији нивоа шећера у крви, захваљујући утицају на гуштерачу. Смањује склоност ка крварењу, ублажава преобилна менструална крварења, крварења из носа, из желуца захваљујући присуству витамина К.
Као и све друге самоникле биљке, бере се у чистој природи, што даље од улице и загађених зона. Млади листови коприве, убрани пре цватања су најукуснији за конзумацију и најбољи су лек. Идеално време за бербу листа коприве је пролеће (од марта до маја), пре цватања. Беру се сасвим млади листови, с врха (10-15 цм од врха) који се термички обрађују за тренутну конзумацију или се суше за каснију употребу. Многе домаћице је након кратког бланширања замрзавају те користе током зиме као замену за спанаћ или блитву. Ако желите да је осушите и користити целе године, лишће коприве осушите у хладовини, на прозрачном месту. Корен се вади у пролеће и јесен. Након што се четком добро очисти од земље, суши се као и лишће, у хладовини, на прозрачном месту. У пролеће се нежни листови коприве користе као поврће, попут спанаћа или се листови сасвим лагано попаре и користе као салата или као додатак салати. Врло је препоручљива мешавина једнаких деловасвеже убраних листова коприве и спанаћа. Домаћи сируп од коприве старински је еликсир за јачање крви, бољи рад бубрега, природни напитак који помаже код астме и алергија те код проблема с опадањем косе. Уједно, познат је и као напитак који лечи анемију.
Начин припреме и употребе чаја :
-Једну кафену кашичицу уситњеног корена коприве прелити са 150 мл хладне воде, загрејати до кључања и после 10 минута процедити. Пити три пута дневно по шољу чаја.
-Супену кашику листа коприве прелити са 200 мл хладне воде, брзо загрејати до кључања. Суд поклопити и оставити да стоји 10 минута. Процедити и пити три пута дневно по шољу чаја.