Уз искрене честитке за уложене напоре бившем предсједнику Црногорског парламента, Алекси Бечићу, министарки МПНКС, проф. др Весни Братић, и министру унутрашњих послова, Сергеју Секуловићу, који је и потписао одлуку да истакнута глумица и супруга великог црногорског редитеља, Живка Николића, добије црногорско држављанство, у обавези сам, истине ради, да нашу укупну јавност подсјетим на сљедеће:
До данашње радосне вијести да је учињен овај, прије свега, људски чин, и испуњена обавеза и према породици Живка Николића, протекао је низ догађаја од значаја за реализацију овог хуманог геста државе Црне Горе.
Напомињем да сам се, као искрен пријатељ, и својевремено сарадник Живка Николића, и прије написа у штампи о страдалничком животу познате глумице, пожалио Милану Кнежевићу на горку судбину Весне Пећанац, као и да немам могућности да лично учиним нешто значајније да би јој се помогло да бар своје позне дане живи животом достојним човјека и умјетника.
Након тога, Кнежевић ме обавезао да у поновном контакту с Весном, као прво, добијем њену сагласност да жели да добије црногорско држављанство, што је она уз сузе радоснице одмах и прихватила, па је Кнежевић потом снажно алармирао културну и укупну јавност Црне Горе указујући на страдалнички пут глумице и супруге највећег филмског редитеља у историји црногорске кинематографије, према којем се званична Црна Гора, за његова живота, односила и више него маћехински.
А у данашњим медијима нигдје се не помиње име Милана Кнежевића, главног иницијатора читавог овог сложеног процеса добијања држављанства за Весну Пећанац, што мислим да, у најмању руку, није коректно. Црногорска јавност се сјећа бројних апела Кнежевића, а у једном, од 9. јануара ове године, позвао је Владу Црне Горе да додијели држављанство глумици, и то по хитном поступку, да би јој се институционално помогло. Многи ће се сјетити и горких ријечи Кнежевића да Весни Пећанац “не треба милостиња, већ поштовање за све што је урадила за црногорску умјетност”.
Дакле, још једном честитајући свим актерима овог заиста хуманог чина, само желим да нагласим да се без икакве потребе игнорише чињеница од кога је, то јест, од Милана Кнежевића, потекла снажна иницијатива, без које би можда све ишло, или далеко спорије, или би можда мало шта било учињено. Весна Пећанац је коначно, уз потпис ресорног министра, добила држављанство, а лично апелујем на институције да поведу рачуна о томе да је Весна сад и у сложенијим здравственим и укупним приликама. Стога би било смислено да се брзо реагује, и великој глумици и супрузи Живка Николића што прије адекватно помогне с државног нивоа. Напомињем да је, кад сам се недавно чуо с њом, наговјештавајући завршетак процедуре око стицања држављанства, Весна преко телефона плакала од среће што је Црна Гора не заборавља. На крају бих поновио дио изјаве Милана Кнежевића, главног иницијатора ове читаве сложене процедуре, да “Весни Пећанац не треба милостиња, већ поштовање”.