МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ, НАУКЕ, КУЛТУРЕ И СПОРТА
ЦРНЕ ГОРЕ
- министарки проф. др Весни Братић –
Поштована министарко Братић,
Уговором, од 27. јануара 2021. године, ангажован сам за пружање експертско-консултантских услуга за реорганизацију Министарства просвјете, науке, културе и спорта, да у ресору културе на Цетињу обавезе из уговора обављам професионално и на вријеме, и одмах приступим отклањању уочених недостатака и пропуста у обављању посла.
У фокусу првих провјера исправности поступања били су досадашњи конкурси Министарства културе за суфинансирање пројеката и програма од значаја за остваривање јавног интереса у области културно-умјетничког стваралаштва.
Уз асистенцију Директората за културно-умјетничко стваралаштво, свјестан одговорности коју сам преузео сходно клаузулама Уговора, већ сам сагледао кључне параметре за додјељивање средстава од 2015. до 2020. године, и уочио одређене крупне, флагрантне неправилности, све до нивоа непоштовања закона Црне Горе и грубог фаворизовања уског круга, по неком кључу, привилегованих кандидата.
Изношење таквих неправилности на видјело посебно је важно и из разлога да се не би понављале и на актуелном конкурсу ресорног Министарства за 2021. годину, као и свим сљедећим, јер се с одређеном праксом мора прекинути, и увести више реда, уз равноправан третман свих пријављених лица и институција, без закулисних радњи и одлука појединих комисија и лица из сјеновитих кабинета.
Од значаја је и што ће се уочене неправилности са конкурса, посебно за 2020. годину, рефлектовати и на давање сагласности надлежних комисија за одлучивање о средствима за 2021. годину, те ће расподјела засигурно бити правичнија и објективнија.
У овом првом извјештају о расподјели средстава на досадашњим конкурсима Министарства културе у обавези сам да укажем првенствено на екстремно високе ставке о финансирању пројеката д. о. о. ОКФ (Отворени културни форум) са Цетиња, и часописа за културу „АРС“, у оквиру активности ОКФ-а.
Чињеница је да за књижевне дјелатности у Црној Гори увијек недостаје средстава, као и да се морају изналазити из редовних токова. Али је евидентан грубо пренаглашен, повлашћени третман д. о. о. ОКФ и „АРС-а“, то јест, директора д. о. о., Милорада Поповића, који је и главни и одговорни уредник часописа. Свакако, уз упитаност зашто током редовних конкурисања није долазило до реаговања надлежних комисија.
У истом контексту би требало сагледати и одговорност ресорних министара, који нијесу имали ни слуха ни воље да виде оно о чему је и иначе много, мада без ефекта, писано у штампаним медијима након свих конкурса ресорног Министарства током ових година.
Дакле, екстремно се издваја привилегована позиција Милорада Поповића у односу на све културне посленике и институције културе.
Посебно се издвајају два детаља:
Као прво, ријеч је о енормно високим средствима, која су, уз редовну екстремну благонаклоност, жмурење, или извршени притисак на комисије, додјељивана фаворизованом ОКФ-у и „АРС-у“, то јест, Поповићу, у односу на све остале учеснике на конкурсима од 2015. године. Свакако, од значаја ће бити приказ третмана Поповића и на конкурсима прије 2015. године.
Као друго, током анализе сврхе утрошених високих средстава, испоставило се да су коришћена ненамјенски, чак у већинском износу, и то у недозвољене сврхе, које уопште нијесу предвиђене ставкама конкурса Министарства културе.
Ове констатације конкретизоваћемо сљедећим примјерима:
У Пријави на конкурс за суфинансирање културно-умјетничког стваралаштва у 2020. години, за часопис “АРС”, ниједном ставком нијесу била предвиђена мјесечна примања за главног и одговорног уредника, а тим прије ни за директора д. о. о. ОКФ, јер директори д. о. о. организација не могу добијати личне дохотке на конкурсима Министарства културе. Зато такве одлуке представљају својеврсно “креативно тумачење” намјене средстава по конкурсу, тј. незакониту радњу.
Међутим, у Извјештају о реализацији истог пројекта наведена су мјесечна примања под ставком “директорска плата”, па у овом случају може бити ријечи само о директору д. о. о. ОКФ, Милораду Поповићу. Укупна сума, уплаћена под том ставком, износи 11.158,47 еура. Уз то, само ова сума за директорску плату превазилази педесет одсто од укупно одобрених средстава путем конкурса за 2020. г. у висини од 22.000 еура, па је у питању ненамјенско и незаконито трошење средстава по недозвољеном основу, чак од преко педесет одсто.
Директорску плату, према извјештају часописа “АРС”, Поповић је такође примао и у 2019. години, што такође представља ненамјенско трошење средстава.
У члану 4 Уговора о суфинансирању пројеката из области часописа за културу и умјетност у 2020. години дефинисана су права и обавезе корисника средстава и Министарства културе, а управо у члану 4 наводи се сљедеће: “корисник средстава се обавезује да одобрена средства користи искључиво за штампање часописа”.
У члану 2 наводи се да је корисник средстава, часопис “АРС”, био “дужан да припреми и објави АРС часопис за књижевност, културу и друштвена питања, шест бројева у четири свеске, до краја јануара 2021. године”. Умјесто четири свеске, “АРС” је објавио три, па је и тиме одступио од обавеза, преузетих путем Уговора.
У Пријави на конкурс наводи се и да је планирани тираж по броју часописа хиљаду примјерака. Међутим, ни у једном објављеном примјерку тираж није наведен! Тираж такође није наведен ни у обавезном Извјештају о реализацији пројекта. Оваква пракса је неуобичајена, а поготово код издавача који је већ дуго на књижевној сцени, што отвара сумњу у цифре одштампаног тиража, као дубиозу и на плану вјеродостојности укупно утрошених средстава.
На друга два конкурса, за суфинансирање пројеката из области књижевности, и за књижевно превођење, ОКФ је добио још и средства у укупном износу од 20.000 еура (10.000 за књижевност и 10.000 за књижевно превођење).
ОКФ је добио и средства за учешће на Међународном сајму књига “Интерлибер” у Загребу, 3.000 еура, чиме укупна подршка Министарства на конкурсу за умјетничко стваралаштво, само у 2020. години, за ОКФ износи 45.000 еура, па је та цифра алармантна и у односу према средствима додијељеним свим осталим учесницима на конкурсу, који су тиме дискредитовани.
Уз све ово, од значаја је навести и сљедеће ставке, које бацају бизарно свјетло на фаворизовање ОКФ-а у Црној Гори, који је, углавном, од расположивих износа и током 2019, 2018, 2017, 2016 и 2015. добијао чак и више од половине укупне суме средстава, додјељиваних за све учеснике на различитим конкурсима, па би неупућени повјеровали да су ОКФ и “АРС” направили епохалне домете у култури Црне Горе:
За конкурсе за књижевност, превођење, часописи и заједничко учешће на међународним фестивалима у 2019. години, од укупно додијељених средстава у износу од 127.900 еура, за све пријављене, ОКФ-у је додијељена скоро половина, то јест: 59.000 еура.
Сљедеће цифре по годинама односе се на исте конкурсне области:
У 2018. је, од укупно 114.000 е, за све пријављене кандидате, самом ОКФ-у уплаћено 63.500 еура, дакле, више од половине укупних средстава.
У 2017. је, од укупно 135.900 еура, за све пријављене кандидате, ОКФ-у уплаћено опет више од половине средстава, то јест, 73.600 еура.
У 2016. је, од укупно 114.000 еура за све пријављене кандидате, ОКФ-у уплаћено 69.500 еура, дакле, опет више него свим осталим заједно пријављеним на конкурсу, чак далеко више од половине укупне суме.
У 2015. од укупно 83.000 еура за све кандидате, ОКФ-у је припало доминантних 62.000 еура, тј. чак око седамдесет и пет одсто од укупне суме.
Тако је ОКФ-у, као једном, бескрупулозно привилегованом на свим конкурсима субјекту, по чудном кључу и критеријумима додјељивано средстава као и за све остале конкуренте заједно у дужем периоду, често и преко педесет одсто новца. Тиме је од 2015. ОКФ по различитим ставкама инкасирао позамашну суму од 372.600 еура, а говор бројки је неумољив.
Зато јавност Црне Горе треба напокон да се запита: који су то громадни резултати ОКФ-а и часописа “АРС” у култури Црне Горе, и како је ОКФ завриједио толика улагања уз нападно каваљерски однос претходне власти, која му је одобравала средства и шаком и капом. А уз већ наведене нерегуларности око финансирања часописа, због чега ће вјероватно судови имати завршну ријеч.
Било је за очекивати и да све на овом неће стати кад је у питању ненормално повлашћени статус ОКФ-а и Милорада Поповића.
ОКФ је добио не мала средства и мимо наведених конкурса: у 2019. и 2020. години, по разним уговорима на свој жиро-рачун инкасирао је и 60.943,40 еура. Поводом овог износа засад не износимо конкретне сумње у намјенско трошење средстава, али указујемо да је ОКФ од 2015. године располагао сумом од 372.600 еура, плус наведених 60.943,40, што укупно износи 433.543,40 еура.
Уз ту суму по наведеним ставкама, треба додати и податке из ранијих година, везане за одобравана средства Милораду Поповићу, а они су сљедећи:
За 2010. годину, по основу конкурса и мимо конкурса, Поповић је инкасирао 45.750 еура; за 2011. годину по иста оба основа 54.500 еура; за 2012. годину 82.100 еура; у 2013. години је добио 79.000 еура; у 2014. је добио 67.750 еура; у 2015. му је ван конкурса уплаћено 2.000 еура, а мимо редовних конкурса му је у 2016. уплаћено 30.340 еура; у 2017. није било уплата мимо конкурса, а у 2018. Поповић је добио и још 83.000 еура мимо конкурса.
Сума по овим ставкама је 444.440 еура, што са претходно наведеном сумом, везаном за приходе од 2015. до 2020. године, у износу од 433.543,40 еура (периоду од 2010. до 2020. године) износи укупно 877.983,40 еура.
Овакви екстремно високи износи за једну д. о. о ОКФ и часопис “АРС”, уз друге активности, говоре да је Милорад Поповић имао екстремно привилегован статус урушавајући институт правичне расподјеле средстава, правећи рудник новца, у који су се сливале уплате више него свима осталима на разним конкурсима и сл.
Дакле, на једној страни, током читаве двије деценије, у износу од преко педесет посто, по наведеним ставкама, био је д. о. о. ОКФ и часопис “АРС”, а на другој, много мање финансијски подржаној, статирао је “остатак” цјелокупне Црне Горе, као својеврсна шминка при расподјели средстава.
Као спољни експерт за ресор културе Министарства просвјете, науке, културе и спорта, иако током кратког ангажмана, уз све обавезе око обиљежавања тако значајног јубилеја као што је стогодишњица смрти краља Николе Првог Петровића, (2. март), дужан сам и даље испуњавати све обавезе, преузете потписаним Уговором, у којем децидно пише да ангажовани експерт „одмах по захтјеву Наручиоца приступи отклањању уочених недостатака и пропуста у обављању посла“.
С поштовањем,
спољни експерт за ресор културе
у ресорном Министарству,
проф. др Драган Копривица