Ресору културе на Цетињу, у оквиру Министарства просвјете, науке, културе и спорта, свакодневно стижу притужбе бројних удружења и грађана уз огорчење због поступања надлежних институција према њима током посљедњих година. Међу апелима има и оних такве садржине да могу остати упамћени и као обрасци спора с окорјелим политичким апаратчицима, чврсто увјереним у то да култура постоји због њих, а не они због културе
Ресору културе на Цетињу, у оквиру Министарства просвјете, науке, културе и спорта, свакодневно стижу притужбе бројних удружења и грађана уз огорчење због поступања надлежних институција према њима током посљедњих година.
Међу апелима има и оних такве садржине да могу остати упамћени и као обрасци спора с окорјелим политичким апаратчицима, чврсто увјереним у то да култура постоји због њих, а не они због културе.
Саопштење проф. др Драган Копривица, спољног експерта за ресор културе у ресору Министарства на Цетињу, преносимо у цјелости:
Такав скоро невјероватан примјер можда се најбоље очитује у допису Синдиката културе Црне Горе, упућеном ресору Министарства на Цетињу, око могућности додјеле „урбанистичког плаца у Подгорици за изградњу колективне стамбене зграде за запослене у установама културе на територији Главног града“.
Предсједник СКЦГ, мр Жељко Калезић, након обављеног разговора у ресору на Цетињу, доставио је помало невјероватан допис, којим се разоткривају малограђански манири политичких посленика, спремних да некултурно игноришу чак и захтјеве Синдиката културе ове државе.
Мр Калезић у допису истиче флагрантне чињенице, које запањују и указују на игнорисање челника Главног града чак према предсједнику Синдиката културе Црне Горе. Стога је најбоље директно цитирати дио садржине апела г. Калезића:
„По ко зна који пут (више од десет пута) у протеклих пар година, од када је на власти администрација на челу са др Иваном Вуковићем, скрећемо пажњу руководству општине Подгорице да једино Синдикат културе Црне Горе није добио катастарску парцелу у Главном граду за изградњу станова запосленима у култури који раде и живе у Подгорици. О наведеном смо већ били постигли договор са претходном администрацијом о чему може да свједочи предсједник Скупштине Главног града, господин Сухих.“
Мр Калезић затим износи детаље о невјероватној небризи градоначелника Подгорице према захтјеву Синдиката, јер:
„Актуелни градоначелник не жели то да реализује, а што је још горе, и недопустиво, не жели ни да сједне за сто са челницима СКЦГ и разговара о томе.“
На ово се надовезује и зачудан детаљ разлога одбијања градоначелника да разговара са синдикалцима културе. Калезић пише да Вуковић: „каже да ‘није у прилици да разговара’ са представницима више хиљада запослених у култури Црне Горе. Појашњава да је љут јер смо организовали протест упозорења испред његове канцеларије 21.05.2019. године. А ми смо се само окупили, симболично, на наш празник, да покушамо да га уразумимо.“
Напросто је запањујуће, ако је све ово тачно, да се, при рјешавању спорова, као званични разлог, може уврстити аргумент да ли је неко љут, или није љут. Сви посленици у култури и политици морају превазилазити личне анимозитете и реваншистички однос према неистомишљеницима, независно од тога ко је у праву, и да ли се неко цивилизовано окупљао испред зграде Скупштине Главног града, управо зато што му није дозвољено да уђе у зграду.
Предсједник Синдиката културе Црне Горе, мр Калезић надаље истиче да „на територији Главног града, који још увијек није научио то и да буде, дјелују и многе националне институције културе, које запошљавају више стотина запослених, махом без ријешеног стамбеног питања“.
На крају свог обраћања Калезић с огорчењем истиче:
„Сматрамо да нијесмо грађани другог реда, да имамо бар једнака права и исти статус са свима онима којима је Главни град ријешио стамбена питања као што су: РАЕ популација (Роми, Египћани), избјеглице, случајни пролазници, или им је додијелио плац као, на примјер: синдикатима управе и правосуђа, полиције, војске, здравства, школства, КАП-а, Комуналног-стамбеног, итд.“.
Предсједник СКЦГ закључује да ће се, сад већ по ко зна који пут, Синдикат културе обратити средствима јавног информисања и, на крају, позвати „чланство на протесте, на којима ћемо захтијевати смјене у администрацији Главног града, а која очигледно никоме осим самој себи не служи“.
По свој прилици, коначно успостављање цивилизацијског контакта и разговора без омразе и личне сујете, уз обје разљућене стране, несумњиво би означили почетак могућих договора у корист свих чланова СКЦГ, који живе на територији Главног града.