Рат за дебело црево се захуктава. Прошло је ко зна (нека каже) од појаве првог човека, у међувремену је одлетео у свемир али и даље у физиолошком смислу остао исти као што је био, користи два отвора за испуст отпада, један за чврсти и други за течни. Целокупна, детаљна, историја човековог бивствовања, може се свести на непрекидно убацивање неопходне хране, њену прераду и испуст исте.Та два отвора су хиљадама година били симболи страха и среће: ,,усрао сам се од страха“, ,,упишао сам се од среће“. Први тајкуни који су изазивали завист у племену су били ловци, власници копља помоћу којег су убијали животиње. Звук убијене животиње док је баца на камени сто у трпезарији пећине још увек одзвања у ушима најмање ћелије друштва, породици. Тај звук је пренесен на прекидаче данашњих електричних шпорета у виду – ,,так“, када га окренете удесно да би сте нешто скували, испекли.
Корона вирус се шири планетом, селективно и прецизно. Као озбиљан завојевач прво је ударила на Кину, највећу економију света, најмногољуднију државу. Хтеле то да признају или не Сједињене Америчке Државе, у Кини се највише и поједе и посере. На Блиском истоку највише има Иранаца, и њих је напала, жестоко. Имајмо на уму, Иран је на корак до атомске бомбе, а имају и лепу нафту. Највећа непознаница корониног одабира је Италија. Зашто баш она. Италија је изумитељ једне ствари која војно, стратешки, економски, гастрономски и како год хоћете једина може да замени хлеб – Макароне. Тај усуд да имају, поред кинеске и француске, најпопуларнију кухињу, чему је проналазак макароне умногоме допринео. Сетимо се само улоге макарона у Другом светском рату, колико су спасиле живота у тадашњој Црној Гори, сетимо се Цетиња.Корона је женски вирус, опаснија од свињског и птичјег грипа. Прорачуната као заводница. Прво те натера да се опустиш, да помислиш да то није ништа, нема опасности, да си супериоран и да ти не може ништа. Онда лагано улази у тело и напада га не толико да ти нема лека или да ћеш неизоставно умрети одмах већ те тера да схватиш колико су глуп.
Оно што смо научили до сада од Короне вредно је изолације у коју нас је ставила. Као прво, да су наша правна блебетања и Уставне одредбе о слободи кретања ништавна у поређењу са њеном строгошћу и моћи да исте поништи, без обзира о каквој се војној или економској сили ради. Надаље, показала је свеобухватност своје ингеренције на целој планети у смислу способности да разболи било који град. Заниљиво да не дира село. Објаснила је да су тековине цивилизације, жељена илузорна стремљења модерног човека за материјалним добрима, заправо, мамутски нагон да се ,,упиша од среће“. Вратила је све ловце на срећу у пећине, и оне са милионима и оне без евра, сви морају у пећину. Скоро па да је зауставила рад. А рад је највећа превара којом човек оправдава, не тако ретко, своју похлепу и богаство. Знам много крвавих радника који се једва прехрањују. Један човек је радио и измислио атомску бомбу, други је убио 50 милиона људи за 4 године, рад је опасна ствар ако га обављају будале, то Корона зна. Окупила је породице. Саставила мужа и жену, сестру и брата. Омогућила је природну свађу. Корона, кад је посматраш, и није тако лоша ако изузмеш мртве.
Оно што есенцијално говори Корона из нас, мислим на све људе на Земљи је у ствари да смо се ,,усрали од страха“ да не останемо гладни. Глад аутоматски повезујемо са ратом. Онда иде логика и аналогија.
Зато, крајње је време да схватимо, да се не једу станови, гарсоњере, плацеви, бентлији, гесови, хилфигери, беемвеи, да нису битни дау џонсови, есдаци и остали Џекови Ма, Роналдињи и Месији. Да учинимо напор упркос немогућој функцији (оно: ,,Нека буде што бити не може“) и успоставимо везу, тј. да нам дође из дупета у главу, да ништа не може да замени; Земљу, Воду, Сунце, обећавајући поглед, осмех сиромашне мајке, срчаност медицинске сестре, концентрацију лекара, захвалност остарелог, безазленост бебе.
Важније је дрво, лист, звезда, морска со, сан орла од било чега за чиме хоћемо очи да повадимо па био то макар долар, јен, јуан. Макарона.
Окренимо се нама и Корона ће отићи.
Aутор: В. Лабан