“За потврду реченог довољно је прочитати записнике и извјештаје Министарства о разним надзорима, од 2004. до 2012. године, у којима су изношени тотално промашени подаци о броју музејских предмета, то јест да их је наводно било на десетине хиљада мање него што сада причају, уз тврдње да су „ревизије вршене прије доношења нове регулативе 2010. године”
Одлука Државног тужилаштва у вези са кривичном пријавом коју сам поднио прије више од три године је очекивана, међутим, нијесам убијеђен да одговорност треба да сноси само један човјек, односно један од бивших директора, с обзиром на чињеницу да највећу одговорност ипак имају они којима су збирке повјерене на чување и документовање, као и службеници бившег Министарства културе, који су били задужени за инспекције, контролу стања и начина рада музејских служби, сматра Александар Беркуљан, музејски техничар у пензији, пише Дан.
“За потврду реченог довољно је прочитати записнике и извјештаје Министарства о разним надзорима, од 2004. до 2012. године, у којима су изношени тотално промашени подаци о броју музејских предмета, то јест да их је наводно било на десетине хиљада мање него што сада причају, уз тврдње да су „ревизије вршене прије доношења нове регулативе 2010. године”. Некоме је очигледно било стало да „шминка” немар. Међутим, ни скоро окончана „ревизија” није након десет година од када су издата прва рјешења за формирање комисија дала праву слику, јер су из завршног извјештаја нестали читави блокови налаза који су констатовани у периодичним извјештајима, као што је случај са регистратурном грађом за цијелу једну годину, о чему је дато изјашњење надлежних. Ради се о 500 до 1.500 докумената, зависно од тога колико је фасцикли нестало. У питању је дио истих оних документарних извора који су показали мањкове”, наводи Беркуљан.
Он каже и да је слично са разним наоружањем, као што су фамозни топови, којих је до 1979. према уговорима и примопредајним записницима било 13.
“Комисије су констатовале да фали само један брдски топ и једна хаубица. Као примјер могу навести и нестале печате гувернадура, за које се тврдило да су печати Петра И иако постоји јасна документација, отисци, као и документација Управе за културна добра у увођењу у Регистар. И тако даље, али све ће то поново прије или касније доћи на ред”, сматра Беркуљан.
Истиче да га је посебно зачудила неодговорна тврдња изнесена на последњој музејској конференцији за штампу о наводном „комисијском проглашењу” преко 1.100 несталих предмета из Биљарде за помоћни материјал, с обзиром на чињеницу да је већи дио тога био на некадашњем списку културних добара за које Народни музеј нема надлежност, а свака преинака статуса таквих предмета, па да се ради и о чачкалицама, јесте једино у надлежности Управе за културна добра.