Мало је оних који у Србији знају да смо имали “Новака пре Новака”. 260 недеља он је био први на светској ранг листи! Истина, у другој дисциплине, али је због тога био слављен широм света, а уписао се и у историју спорта.
Атлетичар Ненад Стекић је рођен 1951. у Београду, али је због очевог посла отишао у Москву. Тамо је гледао руске скакаче у вис како се спремају за велика такмичења.
По повратку у Београд, већ са 15 година, скочио је у вис 1,95 метара и био први на пионирском првенству Југославије. Други је био чак 15 цм иза њега. Међутим, ођедном је променио дисциплину и почео да скаче у даљ.
Ненад је волео гитару и свирао је у групи „Сунцокрет“ са Бором Ђорђевићем , а онда је на наговор Горана Бреговића основао своју групу „Наследници“. Ипак, убрзо напушта музику јер није имао новца за квалитетан инструмент. А, у скоку у даљ већ са 16 година прескоцио је 7 метара! Са 19 је “одлетео” на 8,12!
На Олимпијским играма у Мексико Ситију Американац Боб Бимон је скочио невероватних 8,90! О тој дужини и данас се прича. Апарати постављени да мере скокове нису били подешени да измере толику дужину (Бимон је скочио на сам крај пешчане траке) па су скок судије мериле ручно. Рекорд у скоку у даљ се бележи од 1901. и у просеку је поправљан за по 6 центиметара, а Бимон га је овим оборио за 0,55 метара! Никада више није поновио ни приближно исту дужину и у читавој каријери није ни десет пута скочио преко 8 метара.
Ненад Стекић је на предолимпијском митингу у Монтреалу 1975. скочио 8,45 и био је то други скок свих времена и европски рекорд. Скок аса са Балкана је снимљен и светски тренери су учили од нашег шампиона технику скакања. Био је брз, експлозиван, било је уживање гледати како прелеће чаробну границу од 8 метара. Ненад је касније чак 144 пута прелетео тих осам метара и до данас нико му није ни близу!
Следећих 5 година био је први на свету на крају сваке године. То је 260 недеља и тек га је Новак Ђоковић са својим рекордом на АТП листи надмашио.
На почетку 1976. Тито је тражио да Ненад скаче на неком митингу у Италији док је он био у посети Риму. Молио је Стекић да не иде, прерано ће ући у форму, али узалуд. Већ у мају је скакао 8,30, у јуну 8,42 и онда је почео пад форме и у Монтреалу на Олимпијским играма осваја 5. место са 7,91.
Стекић ће бити три пута вицешампион Европе. Успут је покупио бројне медаље на разним такмичењима, али било је и непредвиђених околности и неуспега.
На Олимпијским играма 1980. у Москви сви су очекивали злато од “спортисте године” Југославије. Пред саме квалификације почела је да пљушти киша што Ненаду никако није одговарало јер је имао брз залет и „нежне мисиће“ и тада није успео да прође ни квалификације! Клизаво залетиште га је спречило да освоји медаљу која би по свему судећи била златне боје.
Те године „источни“ Немац Домбровски га је срушио са места европског рекордера скоком од 8,53 метара.
На једном митингу у Италији, Ненад је у последњој, шестој серији скочио 8,20, али се далеко одразио од одскочне даске. Мимо правила, на молбу свих на стадиона, судије су измериле дужину од места одскока до места где је слетео. Констатовано је да је Ненад тада скочио 8,84!
Са својим скоком дужине 8,45 метара Стекић би на свим Олимпијским играма освојио барем бронзану медаљу. На последњим играма – у Лондону 2012. У Рију 2016. и Токију 2021. због овог скока чуло би се „Боже правде”.
А данас… почела је ера Карла Луиса и Мајкла Пауела. Садашњи светски рекорд држи већ тачно 30 година Пауел са 8,95.
Што се Ненада тиче он је завршио економски факултет, оженио се и био отац троје деце. Говорио је неколико језика, обожавао је српску, а био део светске историје. Последњих година живота почео је да има проблема са ногама и тако је легенда светског скока села у инвалидска колица.
Преминуо је у лето 2021. у 70. години. На вечни починак и у историју спорта испратиле су га песме Битлса. Ненад Стекић – човек за сва времена!
Извор: Историјскизабавник