Иако је живјела само 25 година оставила је велики траг у историји. И данас је често истичу као спону Србије и Црне Горе, ону која је трајно везала два народа. А њен живот нераскидиво је био везан за три краља – оца, краља Црне Горе, мужа краља Србије и сина, краља Југославије.
Кнегиња Зорка рођена је 11/23. децембра 1864. године на Цетињу као прва од укупно дванаесторо ђеце црногорског кнеза Николе I Петровића и кнегиње Милене. Интересантно је да јој је име до крштења било Љубица, а да је тек тада добила и име Зорка. Кум је био српски кнез Михаило Обреновић који је избором имена поручио да кнегиња Љубица-Зорка буде симбол љубави и “зоре новог времена”.
До своје 11. године живјела је на Цетињу, а затим је послата у Русију да у Смољнском Институту, гдје су се васпитавале дјевојке из најугледнијих породица руске аристократије, настави своје школовање.
Од Петровића до Карађорђевића
Свог будућег супруга Петра, Зорка је наводно упознала у Паризу, гдје су се нашли случајно, преко заједничких пријатеља. Реалнија је верзија по којој је брак био брижљиво уговорен, политички потез.
Намјера кнеза Петра Карађорђевића, у том моменту изгнаног из Србије, била је да се што је могуће више зближи са Црногорцима. Брак са ћерком црногорског владара била је идеална прилика за то.
Тако су се, манастирској цркви на Цетињу, 11. августа 1883. венчали Петар Карађорђевић, Карађорђев унук, и Зорка Петровић-Његош, најстарија кћерка књаза Николе Петровића. Тада је било 19, а њему 39 година.
Брак је међу противницима Карађорђевића и Петровића дочекан “на нож”, али је зато био извор велике радости за народ – Срби и Црногорци су у сједињењу двије династије гледали као на потврду братског и заједничког поријекла које ће у будућности резултирати и стварањем заједничке државе.
По повратку са свадбеног пута у Паризу, кнежевски пар се настанио на Цетињу гдје су у наредним годинама у миру подизали дјецу – Јелену, Милену (умрла у детињству), Ђорђа, Александра и Андрију (умро на рођењу).
Након што им је цетињска резиденција постајала мала, Зорка и Петар су одлучили да саграде нову кућу на барској обали. Названа је Тополица, по Петровом родном мјесту Топола у Србији. Кажу, на два висока јарбола, у угловима дворишта, тамо су се увијек вијориле српска и црногорска застава.
Није дочекала да постане краљица
По доступним изворима, кнегиња Зорка се прилично уплитала у државне послове, а њена главна преокупација била је да њен супруг постане краљ Србије. Осим тога, Зорка је била вјерна идеји уједињења двије братске државе, наравно, под круном њеног мужа, а постала је и једна од заговорница, тада још контроверзне, идеје о уједињењу свих јужних Словена.
Међутим, жена чији ће отац постати краљ Црне Горе, муж краљ Србије, а син краљ Југославије, умрла је прерано, не дочекавши да види ишта од тога.
Убрзо након што је родила своје пето дијете, кнегиња Зорка умире 4/16. марта 1890. године услед компликација изазваних порођајем. У жељи да помогне супрузи, Петар је из Беча довео најбоље тадашње љекаре, али није било помоћи. Ни син Андрија није је много живио, преминуо је само неколико дана након мајке.
Кнегиња Зорка је сахрањена на Цетињу, код манастира Свети Петар.
Њен муж, неутјешан и са троје мале дјеце, сјећање на Зорку чувао је цијелог живота.
Остварење сна
Тринаест година после Зоркине смрти, 6. јуна 1903. њен отац, Никола I, дочекао је да свом зету честита долазак на престо Србије и остварење Зоркиног сна. Након Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга, династија Карађорђевић вратила се на чело Србије.
“Наше једномишљење и крвна веза која нас спаја, јемство је Српству за вјечито и нераздјељиво братство Србије и Црне Горе. То ће братство остати на вијекове свијетло, свето, непомућено и спасавајуће за наш народ. За то се братство за престолом Вишњега моле душе наших српских мученика; томе братству и слози српској бдиће и анђеоска душа моје Зорке, твоје супруге, чија крв и љубав везаће навијек твоје и моје синове” — написао је кнез Никола у депеши.
Након што је краљ Петар на Опленцу изградио задужбину свих Карађорђевића 15. марта 1912. посмртни остаци кнегиње Зорке пренијети су тамо.
Још једна жеља кнегиње Зорке испуњена је 1918. Црна Гора и Србија нашле су се у заједничкој држави којом је владао њен супруг – краљ Петар Ослободилац, а касније и син – краљ Александар Ујединитељ.
На крају, за несуђену краљицу Србије везан је још један куриозитет – први споменик жени у Србији подигнут је управо кнегињи Зорки, 3. јуна 1926. године.
Споменик, рад вајара Стаменка Ђурђевића, налазио на Великом Калемегдану. Након Другог свијетског рата уклоњен је и вјероватно уништен. Данас је остао сачуван гипсани предложак прве верзије који се чува у Историјском музеју Србије.