Професор природних наука је студирао у Немачкој. Сад би могао да постане премијер у Црној Гори. Први пут за 30 година партија дуговременог владара Мила Ђукановића нема више већину.
Здравко Кривокапић је са сјајним савезом победио на изборима у Црној Гори. После 30 година се држава налази пред историјском сменом. Будући премијер жели да сузбије корупцију а Кину посматра критички. Његова већина за ову политику је више него мала.
Професор природних наука је студирао у Немачкој. Сад би могао да постане премијер у Црној Гори. Први пут за 30 година партија дуговременог владара Мила Ђукановића нема више већину.
Кривокапић је тек скоро ушао у политику, као кандидат групе “За будућност Црне Горе” он води један савез најразличитијих партија. Са 41 мандатом од 81 он располаже са најмањом могућом већином.
WELT: Господине Кривокапићу, са коалицијом најразличитијих партија сте освојили кнап већину. Који вас циљ спаја ?
Здравко Кривокапић (ЗК): Сви смо увидели: што је доста – доста је. Црна Гора је у раљама неслободе и корупције. Желимо да остваримо први прави демократски заокрет у нашој земљи од 1945. До сада ме обликује доживљај који сам имао у Немачкој….
WELT:…..кад сте били стипендиста ДААД у Савезној Републици.
ЗК: То је било у прелепом Karlsruheu 1988. Објавили су да долази Хелмут Кохл. Канцелар је дошао зграду општине, пратио га само један ауто са безбедњацима. Моји пријатељи и ја смо могли без проблема да му се приближимо, поједини грађани су му и питања постављали. А неколико демонстраната је у рукама држало карикатуре Кохла.
То је био мој први сусрет са демократијом. Тада, под комунистичким режимом Тита, у Југославији је то било просто незамисливо. Управо такав шеф владе желим да будем: неко, са ким се може разговарати и кога можете критиковати. И који није стално окружен гомилом тешко наоружаних безбедњака. 30 година касније демократија напокон долази и у моју земљу.
WELT: Партија тренутног председника Мила Ђукановића је 30 година имала већину. Зашто је одједном изгубила ?
ЗК: 77% бирача је изашло да бира: пуно више него уобичајно. Можда је Ђукановићева партија због ковид-кризе подцијенила нашу мобилизацију. Али овог пута се у предизборној кампањи није више радило о појединачним позицијама партија. Него о надређеном циљу: да за собом оставимо поделе и конфликте. А све нас је ујединила жеља да окончамо диктатуру.
WELT: Како ћете направити јаку владу? Ђукановићев мандат траје још до 2023. Посматрачи његову моћ поређују са оном коју у Бјеларусији има Лукашенко. Његови људи су на позицијама у полицији и државној управи.
ЗК: Снагом закона. Полиција и војска су делови извршне власти. Времена, у којима је председник све могао да ради што му падне на памет, се морају завршити. Политичка корупција је највећа пошаст наше земље.
WELT: Ви предводите про-србске партије. Пуно људи који вас подржавају се више орјентишу ка Русији него ка Западу. Како видите курс ваше земље као члана НАТО и кандидата за чланство у ЕУ ?
ЗК: Пуно се прича како сам про-руски или да осећам да припадам другим земљама. Све то није тачно, све су то поједностављења. Ја се једино осећам обавезним грађанима Црне Горе. Ми смо једна велика коалиција идеолошки различитих партија, од конзервативних до представника радника. Уједињује нас један циљ: да окончамо аутократију и корупцију.
Ми смо једна мала земља у Европи, нема нас више него нпр. становника Штутгарта. Наше уговорне обавезе према ЕУ и трансатлантској Алијанси желимо да испунимо и испунићемо их. Да будем прецизан: јавно заклињање досадашњег режима у Европу су биле само пусте речи. Већ осам година се преговара без резултата. Ми ћемо имплементирати све везано за правну државу, реализовати борбу против корупције и убрзати процес који ће нас довести у велику ЕУ-фамилију.
WELT: Како оцењујете тровање критичара Кремља Навалног и дебату да ли Немачка нпр. треба наставити да гради гасовод Норд Стрим 2 ?
ЗК: У пуно земља је било и бива ужасних напада на опозиционаре. У случају Навални видим и везу са Црном Гором, са нечим што се дешава и код нас: ни у једном случају није расветљено ко је налогодавац. Само би нам истина помогла да то расчистимо. Уздам се у Немачку и персонал болнице Charite да ће помоћи да се расветли случај Навални. Немачка је једна велика и часна земља.
WELT: Кинески концерн Хуавеј је Београд, главни град Србије, претоворио у тзв. Смарт Сити. Како оцењујете улогу Кине на Балкану ?
ЗК: Ја говорим о Црној Гори, не о Београду. Овде нпр. једна кинеска фирма гради аутопут. Од пара које припадају нашим грађанима. Али јавност уговоре никад видела није. Километар кошта 20 милиона еура – а уобичајна цена у нашем региону је око 7 милиона за километар. Овде нешто није у реду, ту ћемо морати да постављамо питања.
Прво влади коју је народ сменио. Сви уговори, које је закључила, ће морати бити објављени. Кад се упознамо са свим документима, моћи ћемо да делујемо. Можда ће бити неопходно да поново преговарамо уговоре са Кином. У корист обе стране.
WELT: Председник УСА Трамп је са владама Србије и Косова склопио споразум о привредној сарадњи. Да ли је то добро за регион ?
ЗК: То што се једна тако велика и снажна земља овде ангажује даје нам наду да имамо добру будућност пред нама. А и то што су представници УСА недавно при посети Црној Гори нагласили колико је битно поштовати људска права. Још једном: ми ћемо испоштовати све наше интернационалне обавезе. Црна Гора је мала земља, морамо да држимо баланс у кооперацији са великим силама.
WELT: Ви сте тек ове године ушли у политику. Раније сте радили као професор, једна од ваших специјалности је менаџмент квалитета. Да ли је то предност ако вас изаберу за премијера ?
ЗК: Мислим да јесте. Као професор сам морао да чујем студенте, да препознам њихове потребе. То ми помаже да чујем глас људи. Ослањам се на логику. Сваки инжењерски уред има оделење које изграђује реалистичне моделе. Сви знамо: има пуно могућности, али реалност има своје границе. Једна домаћа пословица каже: брда не познају законе. А у Црној Гори брда има пуно. Ја то желим да то променим и да законе унесем у брда.
WELT: Кажете да су вас масовни протести против закона о цркви увели у политику. Тренутни председник жели да уместо моћне СПЦ уведе у Црну Гору црногорску цркву. Што вас то тако погађа ако желите једну секуларну државу ?
ЗК: Ради се о континуитету. СПЦ у Црној Гори постоји већ 800 година. У православљу нова имена по земљама нису уобичајна. Тако постоји ромејска, грчка, руска православна црква. Ни протестанти не измишљају нова имена. Што би смо ми то онда радили ?
Једна бивша комунистичка партија, политичари атеисти, желе да створе нову цркву. И то да би се обогатили. То је подвојило друштво и створило проблеме, где их раније било није. Против тога смо протестовали. После 30 година је закон о цркви била кап, која је прелила чашу.
Аутор: Philip Volkmann-Schluck
Превод: Мирко Вулетић