Најгнуснија злодјела у историји човјечанства започета су много прије него су почињена – тек реторички, прерушено и неосјетно, а ни најљепше и најхуманије ријечи, касније, нијесу саме биле довољне да злочини тоталитаризма, учињени у име нације, државе, идеологије, заставе, вјере или атеизма, буду спријечени, поручио је премијер Здравко Кривокапић поводом Деветог новембра – Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма.
Како је истакао, грађанска држава, све институције система и сви њени конституенти, дужни су, поучени историјским искуствима, да прате, препознају и проактивно учествују у ограђивању и санкционисању сваке врсте шовинизма, дискриминације, тоталитаризма, реваншизма, мржње и насиља.
„На данашњи дан, када обиљежавамо Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма, и када изговоримо или напишемо ријеч холокауст, увијек се треба сјетити да је нацифашизам настао као, наводно, сасвим легалан политички одговор на идеју Версајске Европе и либералне демократије, а да је окончан у идолопоклонству диктатору, са ратом, насиљем, злочинима и холокаустом – у крви милиона недужних и незаштићених житеља планете“, навео је Кривокапић.
У складу са том чињеницом, истакао је он, све државе су свакога дана на испиту друштвене зрелости и резултати тога испита не могу се ни од кога сакрити.
„Сви чиниоци црногорског друштва дужни су да воде рачуна о захтјевном, суптилном балансу који мора постојати између слобода и права свих грађана Црне Горе, како легитимна, еволутивна борба за слободу и права никада не би постала средство у рукама појединаца и политика који воде у фашизам, шовинизам, тоталитаризам или диктатуру“, додао је премијер.
Истакао је да ова Влада и он као премијер, никада неће зарад тренутних, или партикуларних интереса, одустати од универзалних принципа хуманости, космополитизма, пацифизма и антифашизма, око којих су се окупили и на којима суштински почива Црна Гора.
„Танке су и опасне границе које се могу прећи у име родољубља, патриотизма или „виших интереса“. Тамо гдје смо угрозили другога, не станују нити патриотизам, нити родољубље. У дубини сваког идеализма и романтичарског заноса државом, нацијом, заставом, вјером или идејом, треба да стоји, прије и након свега, наклон према човјеку и општем, свечовјечанском интересу – правди, једнакости, слободи, демократији, стабилности, инклузивности и солидарности“, закључио је Кривокапић.