Милан Стојадиновић, председник Владе Краљевине Југославије донео је одлуку да се 25. јула 1935. године потпише у Риму Конкордат са Ватиканом. Међутим да би документ био важећи морао је проћи ратификацију у Скупштини, а потом и у Сенату. Премијер Милан Стојадиновић је потценио грађане и СПЦ изјавивши: „Конкордат ће у Скупштини проћи као писмо на пошти„.
Проучивши садржај Конкордата, истом се супротсатвила СПЦ на челу са тадашњим патријархом Варнавом. У интелектуалним круговима су почеле дебате, организовале су се бројне трибине које су за циљ имале да приближе грађанству садржај Конкордата. Међу православним светом Конкордат је представљао одбојност и претњу јер је Римокатоличкој цркви давао мисионарски карактер на тлу Југославије као да је она непросвећена, паганска земља. Додатну одбојност и јаку опозицију ратификацији учиниле су и посете министара спољних послова Италије и Немачке у мају и јуну 1937. године.
Милан Стојадиновић заказао је ратификацију за 19. јули 1937. године у Скупштини. Код већине посланика премијер је лобирао за ратификацију, међутим истог дана се у Саборној цркви одржао се молебан за оздрављење патријарха Варнаве и на улицама престонице кренуле су литије. Главни организатор литије био је владика охридски и жички Николај Велимировић. Током кретања ове литије која је замишљена „као велика црквено-народна манифестација у борби против Конкордата”, дошло је до нереда и сукоба наоружане жандармерије са једне стране и свештенства и грађана с друге стране. Државни органи су ударили на грађане и свештенство у коме је велики број страдао, те је ова литија у историји остала уписана као „крвава литија“.
Током сукоба била је исцепана и уништена Светосавска застава. Скупштина је 23. јула 1937. године усвојила већином гласова Конкордат, међутим ратификација није никад прошла у Сенату. У ноћи између 24-25. јула 1937. године преминуо је патријарх Варнава у педесет и седмој години живота. У страху да се додатно не заоштри стање са СПЦ и грађанима, премијер Милан Стојадиновић започео је политику помирења и попуштања, те је Конкордат званично скинут са дневног реда Сената 19. октобра 1938. године.
Извор: Wikipedia