Лаковић одговорио Абазовићу: Без обзира на врх власти полицајци су МОГЛИ да раде поштено – ако су били довољно храбри

„Трн у око“ тадашњим властима „забио“ је, наводи Лаковић, и као шеф Службе за сузбијање криминалитета Царинарнице у Бару тако што је, у складу са свим професионалним и људским начелима, спријечио шверц цигарета и трговину цитостатицима којима је истекао рок

Лаковић и Абазовић

Данас је потпредсједник владе, Дритан Абазовић, казао да сматра да се избором Зорана Брђанина дошло до најбољег рјешења за мјесто директора Управе полиције. Том приликом, нагласио је и да „многи људи који су у полицији нису могли да дођу до резултата јер је структура на самом врху била постављена погрешно“.

На ову изјаву Абазовиће реаговао је др Војо Лаковић, који се нашао у ужем кругу кандидата за ову одговорну функцију.

Лаковић за ИН4С оцјењује да је, без обзира на структуре у врху полиције, увијек било могуће радити поштено – под условом да човјек за то има храбрости, и да је спреман да ризикује – па чак и главом.

Напомиње да је, заједно са припадницима његове јединице, одлучујуће допринио смиравању узаврелих тензија у Пљевљима током ратних 90-их што је, како каже, лако провјерљиво.

„Трн у око“ тадашњим властима „забио“ је, наводи Лаковић, и као шеф Службе за сузбијање криминалитета Царинарнице у Бару тако што је, у складу са свим професионалним и људским начелима, спријечио шверц цигарета и трговину цитостатицима којима је истекао рок.

Наравно, све ово није остало незапажено од стране тадашње власти. Лаковићу и његовим службеницима полиција је убрзо забранила улазак у Царинарницу и тако их директно омела у испуњавању радних обавеза. А, права казна дошла је нешто касније, тачније – 13. јула 1999. године.

Тада је, на магистралном путу Мојковац – Жабљак код Ђурђевића Таре, у шуми Црна Пода, цариника Воја Лаковића зауставила група људи, са аутомобилом цивилних ознака, али и са плавим ротационим свјетлима. Извукли су га из аутомобила, 15-ак минута бјесомучно тукли и оставили га да лежи на друму. Касније је наишао таксиста уз чију помоћ је стигао до ДЗ Мојковац, гдје му је констатован лом десне руке и ноге, те је хитно прабачен у болницу у Пљевљима.

О овом догађају извијестили су локални и регионални медији.

Чланак о нападу на Воја Лаковића, „Политика“, 1999.

„Црну Гору сам напустио зато што сам морао, после добијених батина у Црним Подима и дуготрајног лијечења прво у Пљевљима, па затим на ВМА Београд“, истиче Лаковић. „Ја сам практично протјеран. Иако се о нападу на мене говорило на свим нивоима власти, све је заташкано“.

Стога он истиче да га дубоко вријеђају наводи садашњих високих званичника, који твде да се није могло радити јер врх то није дозвољавао, и користи прилику да упита колеге зашто се и они нису супротставили неправди иако је, како каже, јасно да је цијена велика, и истиче да му је увијек било милије да „часно умре, него да живи без образа“.

„Неке који су попут мене, које нису могли да преваспитају и поткупе и који немају мрље у професионалном раду, режим је такође застрашивао, пребијао, а неке и – убио. Ја чекам преко двадесет година да праву причу испричам гдје треба, чекам слободно правосуђе и тужилаштво, чекам да истина дође у Црну Гору.

Али слобода, чини ми се долази споро и селективно, још увијек је јак и жилав овај Милов систем! Иако се све зна, батинаши и даље заузимају одговорне функције у извршној власти Црне Горе, а неки су заузимали и највише и најодговорније функције.

Надам се да ће истина, која је спора, доћи и да ћу цијелу истину имати гдје да испричам, а да ће починиоци бити законски санксионисани као и њихови налогодавци.“, закључио је Лаковић.

IN4S

One thought on “Лаковић одговорио Абазовићу: Без обзира на врх власти полицајци су МОГЛИ да раде поштено – ако су били довољно храбри

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *