Љетопис нашега спасења, Светом слуги светога живота

Бојан Горановић из Никшића, стваралац епских народних и духовних пјесама.
Ових дана написао је и посветио неколико пјесама човјеку који је васкрслу Црну Гору вратио себи и Богу, нашем вјечном Владики Митрополиту Амфилохију.

Љетопис нашега спасења
Светом слуги светога живота

Скинуо си са својијех плећа,
Терет новог косовског распећа,
И стотину прошао голгота,
Зарад вјечног раја и живота.

И гледаће будућа стољећа,
Једну слику једнога прољећа,
Слике једне страдалничке зиме,
Кад Божије прослављасмо име,
Крстоноше и свете литије,
Док читају светачко житије.
И славиће у име Господа,
Све владике славног српског рода,
Кад брањена света је слобода,
А потекла ко изворска вода,
Вјера жива и вјера пламена,
Из онога крвавог камена!
И гледаће како из кањона,
Иде див пут светога трона,
Из морачких долази планина,
Слуга живог Божијега Сина,
И гледаће оног што корача,
Чије р’јечи сјеку попут мача,
Са киме се поноси Морача!
И гледаће у долини плача,
Ђе је добра сила од зла јача,
И човјека са штапом у руци,
Што нас води ка небеској луци,
Док около завијају вуци,
И онога Божијег пастира,
Што нас води путевима мира,
Што оставља мирис миомира,
И светињу не да да се дира!
Него зида и светиње диже,
Да свој народ повео би ближе,
Привукао светом га олтару,
Чувајући славну вјеру стару,
Повео га да прими тијело,
Па да црно постане бијело,
Да крв мјесто рујног вина пије,
Да га вјера оживи и грије!
И гдје води путем васкрсења,
Повјерена од Бога створења.
И гдје чита оне свете књиге,
Како носи бремена и бриге.
И на трону ђе сиједе главе,
Свеци живи живог Бога славе,
И гдје клече на студене плоче,
И гдје моле спаси народ Оче.
И видјеће велике пастире,
Како народ православни мире,
Гдје крст часни у рукама носе,
Молитвама како милост просе,
И благодат ђе велику носе,
Свјежи попут јутарње су росе,
А њихове како ноге босе,
Ходе путем вјере и познања,
Ђе дигоше манастирска здања,
И храмове у славу Господа,
А са оног источника вода,
Живота нас вјечнога напаја,
Ту ђе небо са земљом се спаја,
За спасење овог нараштаја.
И читаће даља покољења,
Тај љетопис нашега спасења,
И љетопис косовског распећа,
И кад нас је послужила срећа,
Да зло падне једнога вијека,
Ђе на крају спасење нас чека,
Све под вођством светога човјека!
Који диже сложи и умножи,
Живи светац архипастир Божији,
Који народ у Господу сабра,
Наследника светога одабра!!
И гледаће штап архипастира,
Како овце вјерујуће бира,
И штити их од силне немани,
И гледаће какви су земани,
Били а пут трња какав бјеше,
Какво силно бреме поднијеше.
И побједу славну однијеше.
Како с крста гдје их разапеше,
Ст’јрелу добра и вјере одапеше,
Што у срце човјека погађа,
Да се пита шта се то догађа,
Ђе жив човјек оживљава наново,
И гдје слави име Исусово,
И гледаће гдје примаху клинце,
Гдје њихово прогони их лице,
Гдје лик њихов и љубав их порази,
То су чисти светачки образи.
И гледати у славног Његоша,
На његово ко је мјесто доша,
Сито и решето ђе је проша,
И схватио владику Његоша,
И схватио шта је људска сврха,
Гледајући пут Језерског врха,
Владика нас с владиком упозна,
Па схватисмо Луча микрокозма,
Да се збила пред нашим очима,
Кад владика оде да почива..
У тој крипти саборнога храма,
Ђе је свјетлост не залази тама,
А он ђе ту пребива са нама.
Што нећемо оставит’ га сама,
И из тога изнићи ће гроба,
Један светац новијега доба,
Што ће лицем светачким да сија,
Поред Светог оца Василија,
И разгони црне силе мрака,
Из камена крстоносног знака.
Васкрсењем ђе смрти се оте,
Да би наше красио животе,
И провео путем оне жртве,
Да би душе оживио мртве,
Удахнуо дух оног живота,
Из својега светога кивота.
Ђе Божија чекаше љепота,
Светог слугу светога живота.

-Бојан Горановић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest