Љиљана Раичевић за „Поглед“: Сада је насиље у порасту, дом је нажалост, пакао за неке жене

Љиљана Раичевић председница  НВО Сигурна женска кућа која је основана 1999-те године у Подгорици, а чија је главна мисија  обезбеђивање свеобухватне подршке женама и деци, жртвама насиља у породици, учинила нам је част и говорила је за наш портал:

Драга Љиљана, велико је задовољство причати са Вама, ево за почетак: Да ли је свака кућа дом?

  • Не, наравно. Требало би да буде. Међутим, у свим кућама не постоји исти распоред активности супружника, који свакако требају да пазе како се понашају једни према другима. Тако долазимо до ситуације да, нажалост, није свака кућа дом и то за доста њих. Насиља је увек било, сакривало се, и даље се крије, али све је више оних жена које не желе више да крију. Сада је насиље у порасту, дом је нажалост, пакао за неке жене. Повећано је, јер је укинута слобода кретања, и чак потпуна забрана кретања, која има директан и то негативан ефекат како на жене, тако и на децу и на старије особе које трпе насиље.

Колико трпе наше жене и који су најчешћи разлози трпљења?

  • Жене су доста флексибилне што се тиче насиља, често га и не препознају, јер поред директног физичког насиља имамо често и психичко насиље које се на прву и не препознаје. Жене које можда и могу да прекину и да побегну од насилника често то не чине из страха, јер насилник прети да ће урадити нешто њеној родбини, родитељима чак и пријатељима. Зато ћуте. У почетку, у паузама између насилних деловања, насилник често убеђује жену да је погрешио, да више неће, извињава се, убеђује је у љубав, чак и плаче, а жене су слабе на мушке сузе. Али се ретко када деси да се насиље не понови и то веома брзо после „кајања“ насилника. Разлога за трпљење има пуно, најчешћи су страх који је главни, али такође велику улогу игра финансијска необезбеђеност жене, стамбена необезбеђеност и недостатак подршке најближих. Често су деца, такође та која држе жртву поред насилника, а и емоције које још увек гаји према њему.

Да ли се повећао број позива за пријаву породичног насиља од када је почела ова ситуација?

  • Поучене разговором са нашим колегиницама из Италије, које су нам рекле да у почетку очекујемо затишје па тек онда ескалацију позива ми смо биле спремне на то. Наш број телефона стално звони, неки зову за разговор, неки за савет, а неки да пријаве насиље. Првих дана телефон није звонио, уплашило ме је то, имала сам осећај у себи да се нешто лоше дешава иако сам знала шта да очекујем. Жене су биле затворене са насилницима, још увек су, деца такође, често им је забрањена комуникација, телефони одузети, свашта се дешава иза затворених врата. Онда је почело…све више позива за помоћ која је била неопходна. У медијима смо имали информацију да су се позиви повећали за 30 посто током марта, то није баш сасвим тачна информација, јер се односила на позиве ка броју 080111111 али на том броју има разних позива и нису одвојени позиви који су се конкретно односили на пријаву насиља. Сигурно је то да се број позива на наше бројеве повећао, да имамо доста случајева који због ситуације тренутне каква је захтевају хитност у решавању, уз сарадњу са полицијом и Оперативним тимом чији сам и ја члан, трудимо се свима да изађемо у сусрет у најкраћем року.  

Да ли имате податак на северу, конкретно у Беранама, да ли се повећао број пријаве насиља?

  • Свуда је повећан број, па и на северу, у Беранама, Бијелом Пољу, Колашину, једино нисмо имале сада позиве из Рожаја и Плава мада они имају неке локалне СОС бројеве па можда прјављују на тим бројевима. Нема неког јединственог решења за све жене које су жртве насиља, или које би могле бити жртве. Из дана у дан се дешава нова ситуација. Жене морају да зову полицију, и нас онда су дупло заштићене. Уколико нису у могућност због присуства насилника, морају са неким од поверења смислити неку шифру која би била као апел за помоћ, а тај неко обавештава нас или полицију.

Колико жена се врати насилнику?

  • Велики број жена се враћа насинику, и то није за замерити. Разлози за то су исти они као и разлози зашто трпи насиље, а и свака се нада промени. Ми имамо ситуацију да се једна жена 11 пута враћала насинику од нас, нисмо јој то замерили чак смо разумели, али сваки пут се враћала другачија, са више информација, знања, храбрости да поново оде. Некада се деси да се насилници на тај начин и повуку, јер виде да је жртва спремна да оде. Много жена се још увек стиди шта ће ко да каже, многи је убеде да је и сам крива и изазвала такву реакцију. Све су то разлози због којих се враћа, али се враћа под измењеним околностима. Први корак је пријава насиља, а први корак је увек најтежи, али када се пређе тај први корак онда све буде лакше даље.

На који начин у овом стању функционише одвајање жртве од насилника?

  • Могу Вам рећи тешко, прво због капацитета којим ми располажемо. Наша Сигурна женска кућа је лиценцирана за смештај 12 жена са пуним програмом подршке од правне до психолошке и стамбене. Наш капацитет је попуњен, чувамо једно месту за једну жену баш са севера коју не успевамо још увек да пребацимо али надам се да ћемо ускоро, она је код рођака тренутно замолилили смо рођаке да је задрже још пар дана како би обезбедиле све што је потребно за њено одвајање од насиника. Ја сам додатне капацитет за смештај нашла, али то сада тешко иде  јер су прописи запетљани, али се надам да ћемо то све брзо решити.

Колико често су деца жртве насиља?

  • Сваки пут када је жена жртва насиља угрожена су и деца. Некада нису изложена директном физичком насиљу али психичком свакако јесу. Наша Сигурна женска кућа прима жене са децом, наравно, па Ви не можете веровати какви су то разговори и искуства деце, кроз шта све они пролазе.

Која је Ваша порука свима који трпе било који вид насиља?

  • Режим изолације, забране кретања и правила која се морају поштовати су јако строги, све то иде у корист насилницима, али БЕЖАЊЕ није забрањено. Пријавити полицији, пријавити нама, тражити излаз. Не трпети, већ се трудити да се из свега тога изађе, зауставити насиље, не бити жртва, не прихватати то као морање, као нешто што су изазвале. Пре свега не тражити оправдање за насиље. Превазићи страх, а то је најтеже.

Поред броја полиције на којем жртве могу пријавити насиље да ли постоји неки број где могу добити савет или разговор?

  • Поред броја полиције, наш број 069013321 је доступан 24 сата седам дана у недељи, могу нас позвати у свако доба. Наша канцеларија ради свакога дана од 10-14ч, жене не могу да долазе по савете али могу звати или на овај број или на фиксни број  (10-14ч) 020232352. Након изјаве министра полиције, жене су чуле да тужилаштво стоји иза њих. Судови раде експедитивно на овим случајевма, јер су хитни. Стално смо у контакту са женама. Нажалост не смемо дозволити долазак у канцеларију, јер ако се једна од нас зарази све идемо уизолацију и онда остају незаштићене. Још једном да поновим на број телефона 069013321 се стално у свако доба дана или ноћи неко јави, не оклевајте већ зовите.

Драга Љиљана, кроз овај разговор се отворило много тема. Трудићу се да их све обрадим и напишем. Уз таквог саговорника као што сте Ви , неког ко је свој живот посветио овој теми, најмање што ја могу је да пишем о овој теми која је увек била актуелна, а посебно сада. Треба се што више писати и причати о насиљу, како би можда мало одагнали страх и подигли свест код свих нас, да насиље није решење и да не сме да се трпи. Захвална сам Вам на овом разговору и наставићемо врло брзо….

(Марија Вешовић, која је радила овај интервју, говори екавицу, уз сагласност саговорнице овај текст је написан екавицом)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest